ГРМЕЧ

ГРМЕЧ, планина у западној Босни, у Босанској Крајини, која се простире на дужини од око 70 км правцем северозапад--југоисток између долине Уне и долине Сане. Идући од северозапада према југоистоку, планина је на јужној страни оивичена Бјелајским, Петровачким и Бравским пољем, а на североистоку Лушци пољем. Г. припада динарском планинском систему и на прелазу је из његовог планинско-котлинског дела на југу и нижег перипанонског дела на северу. Највиша тачка је Црни врх (1.603 м) на југозападној периферији планине, а у његовој близини су врхови Литице (1.503 м), Курешовац (1.472 м), Велика Јаворњача (1.456 м) и Мала Јаворњача (1.432 м). У средњем делу планине највиши врх је Јаворњача (1.480 м), а на северозападној периферији Троврх (1.209 м).

Г. је на западу изграђен од старих кредних (барем, апт, алб) кречњака, лапоровитих кречњака, доломита и брече. Југоисточније од Бихаћа, на планинским падинама, где је контакт доње кредног кречњака и доломита са горње кредним плочастим и лапоровитим кречњацима, конгломератима и бречама, налазе се напуштени рудници боксита, Тихотина. Северно од Троврха и Радићких увала налазе се јурски кречњаци са орбиопселама, прослојцима доломита, слојевити и банковити оолитични кречњаци и кречњаци са елипсактинијама (Шкрбин врх 893 м). Северније од њих, ка Босанској Крупи, налазе се тријаски доломити са ретким мегалодонима (Ћава 506 м). Исте јурске и тријаске стене срећу се јужније према Дугом пољу (пут Босански Петровац -- Бихаћ). Југоисточније од Стојановог врха (749 м), источно од Троврха, наставља се простирање кредног флиша (калкаренити, пешчари и лапорци сенона) и доломита и кречњака са рудистима (алб, ценоман). На њиховим контактима јавља се боксит, који је експлоатисан на локацијама као што је Суваја. Северније и јужније ове стене прекривају кредни сиви и тамносиви кречњаци са неринеама и орбитолинама. У овим формацијама су истакнутије коте Г. као што су: Котларски врх (1.199 м), Типсов врх (1.135 м), Велики омар (1.253 м). Топографску површину југоисточног дела планине североисточно од Босанског Петровца прекривају терцијарне брече, калкаренити, калцилутити и лапори палеогене старости (Илијина греда 1.301 м, Мачја греда 1.208 м). У њима се налазе извори, међу којима су и извори Вођенице, која понире у Бјелајском пољу (око 600 м), извори речице Суваје, која понире у Меденом пољу (602 м), као и Илијини извори са којих се формира ток Ријеке, која понире у Бравском пољу (око 800 м). Сви поменути токови отичу према југу и југозападу. Северозападни део планине нижи је од југоисточног. Највиши врх Г., Црни врх (1.603 м), издиже се на његовом југоисточном крају, у кредном флишу сенонске серије коју чине калкеренити, брече, конгломерати, лапорци и пешчари. Између њих и кредних слојевитих кречњака са прослојцима доломита, од којих је изграђено Бравско поље, налазе се кредни танкослојни кречњаци са доломитима (сенон--турон).

Многобројни су извори на падинама Г. чије воде, спуштајући се низ ову планину, чине њену хидрографску мрежу. Река Саница настаје од два јака крашка врела која извиру испод обронака Г. Друге веће реке су Уна, Војскова, Јапра Саница и Корчаница. Све реке Г. припадају Црноморском сливу. Од природних лимнолошких објеката на Г. треба истаћи Саничко и Јабуковачко језеро на југоисточној периферији планине. Падине Г. прекривене су мешовитим белогоричним (буква, храст, граб, клен, јавор, кестен, липа и јасен) и црногоричним шумама (јела, бор и смрча), а највиши делови планине прекривени су шумама црног и белог бора на дистричном камбисолу. Шуме прекривају површину од 5.473,8 ха. Разноврсност биљног света праћена је богатством животињског света. Од племените дивљачи истичу се: срне, зечеви, лисице, куне, тетреби и фазани, а од звери: рисови, мрки медведи, вукови, дивље свиње. Многоројне су и птичје врсте, као што су грабљивице: орао, јастреб, кобац, ћук, гавран и врана, али и многе средњоевропске врсте: детлић, сеница, црвендаћ и кос. На ливадама и пашњацима, поред разних врста трава, сусреће се и многобројно лековито биље.

На Г. је мало важних путева. Најважнији пут правца Бихаћ--Кључ--Јајце трасиран је дуж поља јужно од планине. На северној страни планине између Босанске Крупе на Уни и Санског Моста пролази пут локалног значаја. Северна и јужна страна планине такође су повезане с неколико локалних путева. На планини је и мало насеља. Њу окружују градови Бихаћ, Босански Петровац, Кључ и Босанска Крупа, а највећи број села је на планинском подножју. На северној страни она по правилу не прелазе висину 400--500 м, а на јужној, присојној страни кућа има и до висине од 800 м.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, Географске области Југославије, Бг 1970; В. Солдо, „The lynx in Bosnia and Herzegovina", The Balkan Lynx Population -- History, Recent Knowledge on its Status and Conservation Needs, 2001, 6; А. Лепирица, „Рељеф Босне и Херцеговине", 2. Конгрес географа Србије, Н. Сад 2010; С. Солаковић, „Диверзитет, структура и текстура прашуме и господарске шуме букве и јеле са смрчом на Грмечу у Западној Босни", Works of the Faculty of Forestry, University of Sarajevo, 2011, 1; Ћ. Вишњић и др., „Comparison of structure, regeneration and dead wood in virgin forest remnant and managed forest on Grmeč Mountain in Western Bosnia", Plant Biosystems -- An International Journal Dealing with all Aspects of Plant Biology ahead-of-print, 2012, 1--10.

Тамара Лукић; Бранко Ристановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)