ГРИЊЕ

ГРИЊЕ (прегљеви), најмногобројнија, најразноврснија и најуспешнија група пауколиких зглавкара која по неким проценама броји између 3 и 5 милиона врста. Припадају поткласи Acari у оквиру класе Arachnida. Присутне су у свим срединама и универзално су распрострањене. Морфолошки су сличне својим сродницима, али се разликују од њих по компактном телу, нејасној сегментацији и регионализацији, структурној и функционалној једноставности органа, малим димензијама тела (у просеку од 0,25 до 0,75 мм), али значајној биолошкој, еколошкој и таксономској разноврсности. Достижу високу густину популација од неколико стотина до неколико десетина хиљада јединки по cm^2^ површине неког животињског или биљног органа или cm^3^ запремине неког супстрата, због кратког генерационог периода и високог репродуктивног потенцијала. У трофичком погледу г. у најширем смислу речи могу бити слободноживеће и паразитске форме, а једине су до сада познати фитофагни и паразитски облици из класе Arachnida. Насељавају земљиште, воду, ваздушну средину од нивоа мора до врхова високих планина. Најчешћи су чланови мезофауне земљишта. Панцирне г. из реда Oribatida, живе у земљишту и значајни су хумификатори, нарочито у шумским екосистемима, а многе од њих су индикатори загађености. Као индикатори загађености вода наводе се неке врсте из групе Hydrachnidia, а неке од њих су потенцијални чиниоци биолошке контроле комараца и других штетних инсеката чије се развиће одвија у води. Многе врсте су екто и ендопаразити кичмењака (из родова Sarcoptes, Demodex, Psoroptes, Dermanysus, Leptotrombidium) и бескичмењака (из родова Varroa, Tropilaelaps, Acarapis, Pyemotes, Allotrombium), преносиоци (вектори) узрочника болести, изазивачи астме (из рода Dermatophagoides), а неке врсте из рода Chetodactylus као клептопаразити живе у гнездима солитарних пчела и др. Фитофагне врсте г. су асоциране са готово свим биљним врстама. Оштећују биљке директно, усним апаратом или као вектори узрочника биљних болести, па тако значајно утичу на смањење органске продукције или на естетски изглед украсних биљака. Као штеточине највише се истичу г. из фамилије Tetranychidae, натфамилије Eriophyoidea, фамилије Tenuipalpidae, Tarsonemidae. Посебан комплекс врста обухвата штеточине ускладиштених производа биљног и анималног порекла из реда Astigmata (фамилије Acaridae, Glycyphagidae). Од микрофитофага и микофага посебно су битне врсте из фамилије Pygmaephoridae, Tarsonemidae, Acaridae, које се хране гајеним јестивим гљивама. Г. су један од најзначајнијих ресурса агенаса биолошке борбе против практично свих група штетних организама.

Фауна г. Србије је слабо проучена. На пример, број врста је око пет пута мањи у поређењу са акарофауном Италије. Судећи по анализи која је урађена пре више од једне деценије, у Србији је било познато 556 врста, 184 рода и 98 фамилија из пет редова (Mesostigmata, Ixodida, Prostigmata, Astigmata и Oribatida) поткласе Acari. Од тог броја осам родова и 14 врста било је познато у оквиру реда Ixodida који има народно име крпељи и разматра се као посебна одредница. Највише врста забележено је у редовима Prostigmata (335 врста, 70 родова) и Oribatida (135 врста, 65 родова), а потом Astigmata (37 врста, 23 рода) и Mesostigmata (35 врста, 17 родова). У оквиру Prostigmata најбоље су проучене фитофагне г. из натфамилије Eriophyoidea, а потом и г. паучинари (Tetranychidae). Међу г. из реда Mesostigmata највише су проучене врсте из фамилије Phytoseiidae због улоге у биолошкој контроли штетних г. Слаба проученост г. Србије је пре свега последица недостатка специјалиста за поједине таксоне.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Петановић, Б. Стојнић, „Диверзитет фитофагних и предаторских гриња (Eriophyoidea, Tetranychidae, Phytoseiidae, Acari) Југославије", у: В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995; Р. Петановић, С. Станковић, „Catalogue of the Eriophyoidea (Acari: Prostigmata) of Serbia and Montenegro", Acta Entomologica Serbica, 1999 (special issue); Р. Петановић, М. Милутиновић, Д. Рајковић, и др., „Специјски диверзитет акарофауне Србије", Симпозијум ентомолога Србије '99. Гоч, 21--23 октобар, 1999. (зборник резимеа), Бг 1999.

Р. Петановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)