ГОЈКОВИЋ, Војислав

ГОЈКОВИЋ, Војислав, генерал-мајор (Ниш, 14. IX 1882 -- Београд, 4. XI 1956). Нижу школу Војне академије завршио је 1901. у Београду, где је био командир вода и учесник Мајског преврата 1903. После стажирања у Немачкој од 15 месеци, постао је командир вода и наставник у Артиљеријској подофицирској школи. По завршетку Више школе ВА (1909) био је командир пешадијске чете, а од 1911. најпре помоћник па старешина класе питомаца у ВА. У балканским ратовима био је командир чете у Моравској бригади I позива, а у I светском рату командант батаљона у 2. пешадијском („Гвозденом") пуку Моравске дивизије I позива. Тешко је рањен у Дринској бици. Током 1915. на истој дужности борио се на Плавуши, код Велеса, на Бабуни (постао в.д. команданта пука), на Црној реци, код Струге, на Рајцу, Ћуркусу и Торфзи. У односу на друге српске пукове, његов је пук са најмање дезертера прешао у Албанију. Априла 1916. са већом групом српских официра упућен је у Русију и постављен за команданта батаљона у VI пуку 2. добровољачке дивизије. Као члан организације „Уједињење или смрт" у Русији је агитовао против владе Србије због Солунског процеса те је 1917. пензионисан, а затим осуђен у одсуству. Остао је у Русији и постао командант Југословенског револуционарног добровољачког батаљона, а затим и пука. Због почетка грађанског рата и знатног погоршања положаја српских официра, чак толико да је убијен и његов најближи сарадник пуковник Александар Срб, априла 1918. упутио се у Москву. Русију је напустио 1918, а у емиграцији остао до 1923, када се вратио у Београд, где му је поново суђено. Осуђен је на 20 година затвора, од којих је у Сремској Митровици издржао три и по, до помиловања. После избора за народног посланика Народне Скупштине НР Србије (1945) примљен је у Југословенску армију и постављен за помоћника начелника Одељења за историју и ратна искуства Генералштаба ЈА, односно Историјског одељења Министарства народне одбране. Од 1946. до пензионисања 1948. био је начелник Одсека за раније националне ратове новоформираног Института ЈА. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV и III реда, Орденом заслуга за народ за златном звездом и другим одликовањима.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; Н. Груловић, Југословени у Октобарској револуцији, Бг 1955; Б. Храбак, „Делатност чланова удружења 'Уједињење или смрт' у Русији 1915--1919", у: Историја XX века, VII, Бг 1965; И. Очак, У борби за идеје Октобра. Југославенски повратници из Совјетске Русије, Зг 1976; Т. Влаховић, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Бг 1990; Н. Поповић, Срби у грађанском рату у Русији 1918--1921, Бг 2005.

В. Иветић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)