ГОЈКОВИЋ, Јефто

ГОЈКОВИЋ, Јефто, трговац, политичар, општински начелник (Мокрине код Херцег Новог, 1841 -- Херцег Нови, 13. VII 1922). Основну школу је изучио у Херцег Новом, а трговачку у Трсту. Врло рано се укључио у политички живот на Приморју кроз организацију Уједињене омладине српске. Обављао је и дужност повереника Друштва за ослобођење и уједињење српско за Херцег Нови. У оба Кривошијска устанка 1869. и 1882, као и у Херцеговачком 1875. учествовао је као добровољац. Херцеговачким устаницима је, заједно са Лазом Костићем, набавио први топ. Борио се у бици на Вучјем долу. Био је члан херцегновског Одбора за страдајуће Херцеговце. Прво је био члан јединствене Народне странке да би се по њеном расцепу прикључио Српској странци на Приморју. За члана општинског представништва први пут је биран 1875, за време начелниковања кнеза Ђорђа Војновића. После Војновићевог пресељења у Задар 1877, постављен је за начелника Херцегновске општине на чијем ће челу у више мандата бити преко 25 година (1877--1881; 1891--1901. и 1905--1922, с прекидом у време I светског рата). Био је близак пријатељ црногорског књаза и краља Николе с којим је био у дугогодишњој интензивној преписци. Краљу Николи остао је одан и после одлуке Подгоричке скупштине о његовој детронизацији. У току I светског рата једно време је провео у заточеништву, на острву Мамула. Због погоршаног здравственог стања с Мамуле је пребачен у болницу у Дубровник, одакле је конфиниран у Трст. По сопственој жељи је затим пребачен у Задар где је провео већи део рата. Пре краја рата вратио се у Херцег Нови где је дочекао улазак Српске војске у град. Био је именован за председника привременог Народног вијећа у Херцег Новом који је имао за задатак да координира власт у Боки у интеррегнуму по капитулацији Аустроугарске. Био је један од оснивача Српске кредитне задруге у Херцег Новом, а такође и најзаслужнији што је пруга којом је 1901. град повезан с Габелом и Сарајевом прошла трасом уз морску обалу. Кнез Никола га је одликовао Даниловим орденом III реда, а краљ Петар I орденом Белог орла.

ЛИТЕРАТУРА: Бока: велики народни илустровани календар за годину 1911, Котор 1911; Споменица о Херцеговачком устанку 1875, Бг 1925; К. Милутиновић, „Црна Гора и Приморје у Омладинском покрету", ИЗ, 1933, 9; Вјетром вијани: Споменица Српског културног друштва „Просвјета", Зг 1971; Р. Петровић, Национално питање у Далмацији у XIX столећу, Бг 1982; М. Црнић Пејовић, „Херцег-Нови послије Првог свјетског рата по записима Тома К. Поповића", у: Бока -- Зборник радова из науке, културе и умјетности, Херцег Нови, 1984, 15--16; „Херцеговачке избјеглице у Боки Которској и Конавлима (1875--1878) у свијетлу нових података", ГЕИ, 2008, 56, 1.

Бранислав О. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)