ГРАДИНА

ГРАДИНА, часопис за књижевност, уметност и културу, који је излазио у Нишу, као петнаестодневни часопис „за забаву, поуку и књижевну критику" од јануара 1900. до октобра 1901, у ревијалном формату са ликовном опремом С. Никшића Лале. Уредник је био М. Банић. Имала је око 1.500 претплатника. Доносила је песме, приповедну прозу, поуке (из популарне науке, нпр. белешке о најновијим проналасцима Н. Тесле, о сугестији и хипнози), књижевну критику, оцене, приказе и прилоге о нишком и београдском позоришту, прилоге из усмене књижевности, из културне историје, белешке, читуље. У њој су сарађивали: А. Шантић, Б. Станковић, С. Ћоровић, С. Матавуљ, Т. Костић. Објављивани су преводи Х. Хајнеа, Ф. Прешерна, Шилера, П. Лотија, А. П. Чехова. Међу критичарима су се истицали А. Гавриловић и Љ. Јовановић. Обновљена је октобра 1966 (као „часопис за књижевност, уметност и друштвена питања"; од 1973. „часопис за уметност, филозофију и науку"; 1974--1980. „часопис за уметност, науку и друштвена питања", а након тога „за књижевност, уметност и културу", с прекидом у излажењу 2002--2003). Међу уредницима издвајају се Саша Хаџи Танчић (1978--1989), Горан Станковић (1989--2000) и Зоран Пешић Сигма (од 2000). Г. је у првом периоду одиграла значајну културну мисију на југу Србије, док су у обновљеној серији уређивачке концепције биле отворене за савремене уметничке и друштвенохуманистичке токове. Првих година обновљене Г. објављивани су преводи (Р. Барт, Ж. Пуле, Г. Башлар, Ж. Дерида, Р. Јакобсон, Ј. Кристева, П. Рикер, Н. Фрај, М. Фуко, М. Елијаде, К. Леви-Штрос, Ж. Пол Сартр) и ликовни прилози М. Абрамовић. Модерну оријентацију потврђују темати посвећени актуелним идејама (о будизму, филмској режији књижевних дела, Јунгу, когнитивној психологији, квантној физици, обредима прелаза, секуларизацији, научној фантастици, краткој причи, књижевности жена, глобализму, хип-хоп култури, Миланском едикту, Венус пројекту). Интеркултурални дијалог је успостављен са јужним и западним Балканом (радови седам бугарских песникиња у преводу Д. Максимовић). Актуелност и тематску отвореност потврђују и периодични прегледи нишке музичке и ликовне сцене, критике и теорије филма, те портрети добитника књижевних награда „Бранко Миљковић" и „Стеван Сремац".

ИЗВОРИ: С. Пенчић, „Нишки књижевни часопис Градина са почетка новог века", Градина, 1996, 31, 11-- 12; Л. Живковић, З. Живковић, „Библиографија Градине", Градина, 2000, 35, 1--6; Ј. Живановић, „Градина", Градина, 2008, 44, 24; Ј. Пејчић, „Књижевно гласило с мисијом", Градина, 2010, 46, 38--39; библиографије, www.ubnt.ni.ac.rs.

ЛИТЕРАТУРА: С. Хаџи Танчић, „1900--1980", П. Протић, „Јеремија Живановић као књижевни критичар и први уредник Градине", Д. Витошевић, „Слово о старој Градини", Градина, 1980, 15, 10; В. Ценић, Часописи јужне Србије на раскрсници 19. и 20. столећа, Вр. 1982; А. Вранеш, „Место Градине у развоју српске библиографије", Градина, 1996, 31, 11--12.

С. Милосављевић Милић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)