ГРКОКАТОЛИЦИ

ГРКОКАТОЛИЦИ (унијати), римокатолички термин за православне вернике који су прихватили унију са Римом и постали верска организација засебна у односу на православне. У богослужењу користе православне обреде и свој језик, али као црквеног поглавара помињу папу. Историјски основ била је Фирентинска унија 1439. коју је Византија прихватила будући притешњена од Турака, а у очекивању веће помоћи са Запада. Нешто многобројнији постају тек после Брестлитовске уније из 1596. међу западним Украјинцима (Русинима) и Румунима. Унија је наметана Србима, који су у XV и XVI в., бежећи пред Турцима, стизали на подручје Хрватске где су били граничари, ускоци. Карловачки генералат, Војна крајина и Вараждински генералат били су у служби унијаћења избеглих Срба. Доласком Срба у Великој сеоби 1690. унијаћење се покушало изнова, али су се Срби заштитили привилегијама. Прво седиште унијатских бискупа било је код Иванић Града у манастиру Марчи, који су отели од Срба, а од XVIII в. у Крижевцима за г. у Хрватској и Бачкој. Данас је у Загребу седиште за све г. у бившој СФРЈ. На г. у православљу гледају као на црквену, канонску и догматску девијацију и насилно одвајање верника од Православне цркве.

ЛИТЕРАТУРА: Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Бг 1993.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)