ГРАЂАНСКА ОДГОВОРНОСТ

ГРАЂАНСКА ОДГОВОРНОСТ, врста правне одговорности која настаје повредом норми грађанског права и проузроковањем штете. Општа је дужност свакога да се уздржи од поступака којимa се може другоме проузроковати штета -- члан 16. Закона о облигационим односима -- ЗОО (1978). Онај ко другоме проузрокује штету јесте штетник -- дужник накнаде штете. Лице које је штету претрпело је оштећеник -- поверилац овлашћен да захтева накнаду штете. Штетник одговара за штету коју је проузроковао намерно или непажњом (кривица). За штету од опасне ствари или опасне делатности и у случајевима одређеним законом одговара се без обзира на кривицу. Тада накнаду штете дугује лице које није криво за проузроковану штету -- одговорно лице (родитељи за штету коју другоме проузрокује њихово дете до навршене седме године; правна лица за штету коју проузрокују њихови органи односно радници итд.). Г. о. увек обухвата накнаду штете, а штета се накнађује и кад не постоји г. о.

Г. о. може бити вануговорна и уговорна. Вануговорна одговорност настаје повредом закона а не повредом раније постојеће облигације. Могуће је да између два лица пре проузроковања штете није постојао облигациони однос, али се он успоставља наступањем штете, за коју је штетник одговоран, а тиме и обавеза да оштећеноме накнади проузроковану штету. Уговорна одговорност је одговорност дужника за штету коју проузрокује повериоцу због тога што му није испунио или је неуредно испунио своју обавезу. Најчешће се закључује и повређује уговор, те је целокупна одговорност дужника за повреду било које облигације названа уговорнoм одговорношћу. За штету одговара и страна која је водила преговоре без намере да закључи уговор или ако је водила преговоре у намери да закључи уговор, па одустане од те намере без основаног разлога и тиме другој страни проузрокује штету (culpa in contrahendo). Штета може бити имовинска или неимовинска. Имовинска штета настаје умањењем нечије имовине (стварна штета, damnum emergens) и спречавањем њеног повећања (измакла корист, lucrum cessans) која се може потпуно изразити и накнадити имовински (у стварима или новцу). Неимовинска штета настаје услед претрпљених физичких болова, психичких болова и страха, првенствено повредом права личности. Г. о. настаје у сваком случају кад је неком лицу проузрокована штета и без обзира на кривицу, а понекад и као последица извршеног кривичног дела. Ако је кривични суд донео правноснажну пресуду којом се оптужени оглашава кривим, парнични суд, који одлучује о накнади штете, везан је том пресудом у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца (члан 13. Закона о парничном поступку -- ЗПП (2011)).

За проузроковану штету одговара се: на основу кривице; за опасну ствар или опасну делатност; на основу правичности и за мешовити случај. Одговорност за штету по основу кривице настаје ако је штетник уговорну и вануговорну штету проузроковао намерно или непажњом. Физичко лице стиче потпуну деликтну способност са навршених четрнаест година живота. До навршене седме године живота физичко лице је апсолутно деликтно неспособно. За штету коју би проузроковало дете до навршене седме године живота одговарају његови родитељи, без обзира на то да ли су криви или не (изузев ако постоји основ за искључење од одговорности за штету) или друго лице којем је дете било поверено -- нпр. стараоцу, школи или другој установи. Малолетник од навршене седме до навршене четрнаесте године живота не одговара за штету, осим ако се докаже да је при проузроковању штете био способан за расуђивање. Правно лице одговара за штету од момента уписа стицања субјективитета ‒ уписа у одговарајући регистар. Одговорност за опасну ствар или опасну делатност јесте објективна одговорност за штету насталу од ствари или делатности, од којих потиче повећана опасност штете по околину, без обзира на кривицу (претпоставка узрочности). Ствари које по својим особинама (нпр. животиње, боце напуњене бутан гасом), положају (нпр. саксија на тераси или димњак) или употреби (моторно возило у покрету) стварају повећан ризик или опасност штете за људски живот или здравље, као и делатности од којих прети опасност штете која превазилази уобичајене границе, опасне су ствари, а таква делатност опасна делатност*.* Кад је штета настала у вези с опасном ствари, односно опасном делатношћу, важи претпоставка узрочности -- сматра се да потиче од те ствари, односно делатности изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете. Уколико је настала штета од опасне ствари одговара њен ималац, а за штету од опасне делатности одговорно је лице које се њоме бави. Одговорност за штету може настати на основу правичности. За штету коју проузрокују лица која нису способна за расуђивање одговарају родитељи или лица која су на основу закона, одлуке надлежног органа или уговора дужна да воде надзор над њима. Ако се накнада не може добити од лица које је било дужно да води надзор над штетником, суд може, кад то правичност захтева, а нарочито с обзиром на материјално стање штетника и оштећеника, осудити штетника да накнади штету, потпуно или делимично. Одговара за мешовити случај лице које врши туђе послове, и поред забране лица чији је то посао, а за забрану је знало или морало знати, па му је тиме проузроковало штету итд.

Одговорност за штету настаје ако је проузрокована штета, а постоји узрочна веза између штете и противправне радње штетника. Једно лице одговара за штету ако између његове радње (чињења или нечињења) и штете постоји узрочна веза. Узрок штете је догађај чијем редовном дејству одговара настала штета, онај који је адекватан проузрокованој штети. Радње су противправне ако је њима прекршена императивна норма или ако су противне јавном поретку или добрим обичајима. Противправност могу искључити: нужна одбрана; стање крајње нужде; пристанак оштећеног; вршење јавне дужности; вршење свог права и вршење дозвољене самопомоћи. Од тренутка настанка штета се сматра доспелом и оштећени стиче право на њену накнаду. Материјална штета се накнађује успостављањем ранијег стања и у новцу. Успостављањем ранијег стања добро које је оштећено доводи се у стање у којем је било пре настанка штете или штетник оштећеноме даје друго добро које одговара уништеном. Накнадом у новцу оштећеноме се исплаћује еквивалентан износ новца којим се може купити уништена ствар у време доношења судске одлуке. Суд ће оштећенику досудити накнаду у новцу, кад он то захтева, изузев ако околности датог случаја оправдавају успостављање ранијег стања. Оштећени има право на накнаду штете у облику новчане ренте због губитка издржавања или редовног помагања које је давао погинули; губитка зараде оштећеног; трајно повећаних потреба оштећеног итд. На захтев оштећенога суд може за убудуће повећати висину ренте, а на захтев штетника смањити или укинути, уколико се знатније промене околности које је суд имао у виду приликом доношења раније одлуке. Накнаду нематеријалне штете суд досуђује у виду правичне новчане накнаде због повреде права личности, наружености, повреде угледа и части; кривичног дела против достојанства личности и морала; претрпљених и будућих физичких и психичких болова и претрпљеног и будућег страха итд. Када је повређено лично право, суд може наредити, на трошак штетника, објављивање пресуде, односно исправке, или да штетник повуче изјаву којом је повреду учинио.

ЛИТЕРАТУРА: А. Гамс, Одговорност за радње трећих лица у приватном праву, Бг 1940; М. Тороман, Одмеравање накнаде штете у грађанском праву, Бг 1969; С. Перовић, Облигационо право, Бг 1981; И. Јанковец, Видови и последице немогућности испуњења уговорне обавезе, Бг 1982; Ј. Радишић, Предуговорна одговорност, Бг 1991; М. Орлић, Закључење уговора, Бг 1993; О. Станковић, Накнада штете, Бг 1998; Б. Лоза, Облигационо право -- општи део, Бг 2000; Ј. Радишић, Облигационо право -- општи део, Бг 2000; И. Бабић, Лексикон облигационог права, Бг 2008; Облигационо право -- општи део, Бг 2009; М. Караникић Мирић, Кривица као основ деликтне одговорности у грађанском праву, Бг 2009; С. Станишић, Објективна одговорност за штету, Бл 2012; М. Караникић Мирић, Објективна одговорност за штету, Бг 2013.

И. Бабић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)