Прескочи до главног садржаја

ГОРЊА БИЈЕЛА (Бијела),

ГОРЊА БИЈЕЛА (Бијела), село у Херце-говини, јужно од Коњица, смештено уз истоимену реку, леву притоку Неретве. По последњем званичном попису становништва из 1991. у селу је живело 537 становника, од којих су већина били Срби (272). Данас село припада Федерацији БиХ и у њему већинско становништво чине Бошњаци. Долина Бијеле била је насељена још у преисторији, а у римско доба кроз њу је пролазио пут који је повезивао јадранско приморје са централном Босном. Средњовековни град Бијела вероватно се налазио на оближњем брду Дјева. Град се први пут у изворима помиње 1419. када га је кнез Алекса Паштровић предао Сандаљу Хранићу. У селу Г. Б., смештеном у северном делу тока реке Бијеле, на узвисини Црквина, уз данашње православно гробље, откривени су остаци тробродне базилике и уз њу формиране некрополе са стећцима. Црква је први пут археолошки истражена 1957, а ископавања су настављена све до 1960. под руководством Марка Вега. Констатовано је да је реч о тробродној базилици са припратом на западу и три апсиде на истоку, полукружне и споља и изнутра. Иако је била сачувана само у висини темеља, могло је бити утврђено да је црква била грађена ломљеним необрађеним каменом везаним малтером. Под цркве је првобитно вероватно био поплочан, будући да су у северном броду констатовани комади камена коришћеног за подове. Северни брод је једним попречним зидом био поде-љен, те је у његовом западном делу формирана просторија у којој су откривена четири гроба оријентисана ка истоку. Што се тиче горњих делова цркве, апсиде су, како се чини, биле засведене сводом зиданим од сиге, док је кров цркве био начињен од дрвета. На основу аналогија са далматинским црквама, закључено је да је базилика у Г. Б. највероватније саграђена око 1200, а свакако пре средине ΧIII в., дакле у периоду када је подручје око ријеке Бијеле улазило у састав државе Немањића. На основу начина зидања сматра се да су цркву градили локални мајстори уз помоћ градитеља из неког већег далматинског урбаног центра, можда Дубровника. У селу постоји и новија црква Св. Недеље, која је била срушена у последњем рату, а обновљена је 2007.

ЛИТЕРАТУРА: M. Вего, „Средњовековна црква у Горњој Бијелој", у: П. Анђелић, Хисторијски споменици Коњица и околине, Коњиц 1975; Историја српског народа, II, Бг 1982.

О. Шпехар

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)