ГЛАС СЛОБОДЕ

ГЛАС СЛОБОДЕ, орган Социјално-демократске странке Босне и Херцеговине, који је излазио у Сарајеву 1909--1914. и 1917--1929. Покренут је 29. IV 1909. Најављен је као „први прави раднички лист у Босни и Херцеговини", а објављиван захваљујући сакупљеним радничким прилозима. Као главни задаци листа прокламовани су: просвећивање радника, ширење идеја социјализма, указивање на потребу класне борбе и свестрана заштита радничких интереса. Бавио се економским и политичким питањима, а залагао за опште право гласа, народну слободу у најширем смислу, слободу штампе, састајања и удруживања и независност судова. Објављивао је вести из земље и иностранства, новости из синдикалног покрета, литерарне прилоге, теоријске и полемичке написе вођа социјалдемократских партијских и струковних организација из земље и иностранства, као и чланке „директивног" карактера. У почетку је излазио три пута месечно, а већ током прве године излажења од 25 штампаних бројева пет је било заплењено. Од 1. VIII 1913. постао је дневни лист. Просечан тираж је био између 3.000 и 3.500 примерака. Престао је да излази по избијању I светског рата, а последњи број се појавио 6. X 1914. Први власник и одговорни уредник био је Иван Куртовић, a затим су се на том месту смењивали: Живко Радосављевић, Јово Ђурић, Сретен Јакшић, Стјепан и Мирко Брковић, Перо Хрваћанин и Рајко Жемва. Издавање је обновљено у време попуштања стега унутар Aустроугарске монархије, па се пред читаоцима појавио као недељни лист 30. VI 1917. Убрзо потом излазио је два пута недељно, а од почетка 1919. свакодневно, као „једини лист револуционарне оријентације у југословенским земљама и на Балкану". Почевши од 29. IV 1919. постао је један од званичних органа новоосноване Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста). Током наредне године, тираж му је достигао цифру од 5.000 примерака. Када је 30. XII 1920. донета Обзнана, којом је забрањен рад КПЈ, накратко је престао да излази. Пред читаоцима се поново појавио 14. V 1921, али као орган новоформиране Социјалистичке партије Југославије. Од 1926. излазио је као „социјалистички раднички лист". У периоду излажења после I светског рата власници и уредници били су: Сретен и Јово Јакшић, Богдан Крстић, Стјепан Душек, Ђуро Витковић и Антон Шмит. Штампан је у Штампарији Босанске поште, Хрватској дионичкој тискари и Исламској дионичкој штампарији у Сарајеву. Последњи број је изашао 10. VII 1929.

ИЗВОРИ: „Покретање нашег листа", „Наш први борац", Глас слободе, 29. IV 1909; „Један корак напријед", Глас слободе, 1. I 1910; „Нашим претплатницима", Глас слободе, 1. V 1910.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Пејановић, Штампа Босне и Херцеговине 1850--1941, Сар. 1949; В. Драговић, Српска штампа између два рата. Основа за библиографију српске периодике 1915--1945, Бг 1956; Ђ. Пејановић, Библиографија штампе Босне и Херцеговине 1850--1941, Сар. 1961; Хронологија радничког покрета и СКЈ 1919--1979, I (1919--1941), Бг 1980; С. Кесић, Раднички покрет у Босни и Херцеговини и Хрватској 1894--1914, Бг 1990; М. Бјелица (ур.), Два века српског новинарства, Бг 1992; Српска библиографија: периодика 1768--2005, I, Бг 2011.

М. Гулић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)