ГАЛИЦИЗАМ

ГАЛИЦИЗАМ (лат. gallicus: галски, француски), реч или израз француског порекла у језику примаоцу. Француски лексички утицај у српском језику последица је интензивнијег додира између француске и српске културе у XIX в. и у првој половини XX в. До позајмљивања је долазило и посредно, преко немачког језика, нпр. манжетна, група, контрола, биста. Г. су у српском језику пролазили кроз фонолошку, морфолошку и, каткад, семантичку адаптацију. Тако се од marchande de mode добија машамода, речи beret и champagne добиле су деривационе наставке (беретка, шампањац), а глагол friser који у француском значи коврџати у српском језику односи се на дотеривање косе. Г. у српском језику највише се односе на уметност (атеље, портрет, гваш), моду (трико, костим, блуза), храну (желе, пире, помфрит, бујон), војску (аташе, митраљез, бомба), технику (екран, кабл, инжењер), администрацију (амандман, режим, шеф), апстрактно мишљење (домен, амбиција, авантура). Највише су преузимане именице, али и придеви (морфолошки адаптирани као бруталан, елегантан и неадаптирани као фаше, егал), глаголи (дезавуисати, бомбардовати, ангажовати) или прилози (а пропо, ан пасан, ан женерал). У граматикама француског језика г. значи обрт својствен француском језику, попут презентатива voilà, voici (ево), израза il y a (има) и перифрастичког времена за означавање блиске прошлости le passé récent (venir + de + inf). У француској лингвистичкој традицији г. је и старији назив за идиоматске изразе у француском језику чије значење није резултат комбиновања значења речи које чине такав израз, будући да се такви изрази односе на јединиствени појам (нпр. prendre la mouche, дословно узети муву, у значењу: наљутити се, или petit ami, дословно мали пријатељ, у значењу: љубавник).

ЛИТЕРАТУРА: М. Поповић, Речи француског порекла у српском језику, Бг 2005.

Т. Ашић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)