ГОРДИЋ, Славко

ГОРДИЋ, Славко, књижевни критичар, књижевник, универзитетски професор (Дабрица код Стоца, Херцеговина, 29. XI 1941). Завршио је књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду (1964), магистрирао на Филолошком факултету у Београду (1970) темом о Змајевој песничкој слици, докторирао на ФФ у Новом Саду (1985) тезом о књижевном делу Бошка Петровића (Примарно и нијанса, Н. Сад 1985). Био је професор књижевности у Гајдобри и Шиду, а од 1973. до 2009. предавао је, у свим звањима, новију српску књижевност на ФФ у Н. Саду: за редовног професора изабран је 1996, а за професора емеритуса 2010. Од 1992. до 2004. био је главни уредник Летописа Матице српске. Припада групи српских књижевних критичара формираних на модерним основама књижевнотеоријске и критичке мисли прве половине ХХ в. Својим образовањем и личним критичарским склоностима прихватио је плуралистичку варијанту књижевне критике и остао јој доследан до данас. У његовим текстовима анализиране су специфичне особености књижевних дела преко њихових тематских, стилских и значењских усмерења и доминанти. Он књижевно дело сагледава у контексту књижевне историје, културе, општих идеја и промена које су мењале духовни сензибилитет епохе, као и у контексту изабраног књижевног облика и остварених естетских вредности текста. Подједнако се бави тумачењем савремене књижевности и књижевне баштине, нарочито оне која је настајала у времену опште модернизације српске књижевности. Писао је о неким од најзначајнијих критичара прве половине и средине ХХ в., од Ј. Скерлића и Б. Поповића до З. Мишића, Б. Михајловића Михиза и савремених критичара, као и о историчарима књижевности, М. Лесковцу, Ж. Милисавцу, Ј. Деретићу и др. (Слагање времена, Бг 1983; Профили и ситуације, Бг 2004). Притом је значајну пажњу посвећивао критици, аутопоетичким ставовима и књижевној мисли наших познатих песника и прозних писаца, од В. Петровића, И. Андрића и М. Црњанског (Огледи о Вељку Петровићу, Бг 2000; Огледи о Иви Андрићу, Н. Сад 2013) до В. Деснице, М. Селимовића, В. Попе, М. Павловића, С. Раичковића и Љ. Симовића, а преко стилских одлика њихових дела трага за поетичким константама новије српске књижевности. Његов стил има особине критике и есејистике какву пишу писци, и у њему се стваралачка и конструктивна имагинација у појединим сегментима текста равноправно појављује с критичком и интерпретативном. Стилска привлачност есејистике коју пише у блиској је вези с његовим нијансираним прозним текстовима (књига приповедака Врховни силник, Бг 1975; три књиге лирско-рефлексивне прозе Друго лице, Бг 1998; Опит, Бг 2004; Руб, Бг 2010). Одликује их упитаност сензибилног, емотивног и рефлексивног лирско-наративног субјекта о смислу постојања и свакодневног живота, у њима се непрестано води „дијалог с душом", са актуелном стварношћу, са значењем и лепотом снова, сећања и природе. Кратки, исповедни, аутобиографски и дневнички записи и чулни доживљај света осмишљени су интроспективним (ауто)критичким и (ауто)поетичким коментарима и преплитањима емотивног, медитативног, дескриптивног и наративног стила. Г. је приредио изабрана дела Ј. Ј. Змаја, В. Петровића, И. Андрића, М. Кашанина, М. Павловића, С. Тонтића. Добитник је награда „Ђорђе Јовановић", „Лаза Костић", „Сретен Марић" и других признања.

ДЕЛА: критика: У видику стиха, Н. Сад 1975; Образац и чин, Бг 1995; Размена дарова, Бг 2006; Савременост и наслеђе, Н. Сад 2008; Критичке разгледнице, Бг 2008; Трагања и сведочења, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ненин, „У простору литературе", ЗМСКЈ, 2000, 50, 2--3; Н. Стипчевић, Критичке и друге минијатуре, Н. Сад 2002; Б. Поповић, „Суптилно промишљање поезије", Наше стварање, 2003, 50, 1--2; М. Вуксановић, „Писмо Славку Гордићу", Поља, 2004, 49, 430; М. Ломпар, „Судбина критичара", ЛМС, 2005, 181, 475, 3; М. Недић, „Лирско-рефлексивна проза", ЛМС, 2005, 181, 475, 3; М. Егерић, „Слово о размени дарова", Раскршћа, 2006, 4, 5; П. Палавестра, Историја српске књижевне критике 2, Н. Сад 2008; Г. Раичевић, „Есејистика тихе инспирације", ЛМС, 2010, 186, 486, 1--2; С. Владушић, „Раскрил Гордићевог читања", ЛМС, 2011, 187, 488, 6; Ђ. Деспић, „Саморазговори с руба или поетика хербаријума", Поља, 2011, 56, 470.

Марко Недић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)