ГРБИЋ, Владимир Вања

ГРБИЋ, Владимир Вања, одбојкаш, спортски радник (Зрењанин, 14. XII 1970). С обзиром на то да му је отац Милош био један од најбољих одбојкаша Југославије, Владимир је, као и млађи брат Никола, био предодређен да се бави тим спортом. Почео је у ГИК Банату из Зрењанина 1979–1988, а затим играо за Војводину из Новог Сада 1988–1990 (првак Југославије 1989), Младост из Загреба 1990/91, поново за Војводину 1991/92 (првак Југославије 1992), Петрарку из Падове 1992–1995 (Куп ЦЕВ 1994), Алпитур из Кунеа 1995–1997 (Куп Италије 1995, Суперкуп Италије 1996, европски Суперкуп 1996, Куп ЦЕВ 1996, Куп победника купова 1997), Рипорт Сузано 1997/98 (Куп паулиста 1997), Пјађо из Рима 1998–2001 (Куп ЦЕВ 2000, првак Италије 2000), Блејзерс из Осаке 2001/02, ПАОК из Солуна 2002/03, Динамо из Москве 2003/04, ИКОМ из Латине 2004–2007. и Фенербахче из Истанбула 2007–2009 (Куп и првенство Турске 2008). За репрезентацију је почео да игра 1991. и био један од најзаслужнијих за њено златно доба, које је почело по укидању санкција нашој земљи. Почело је бронзаном медаљом на Европском првенству 1995. у Атини, а наставило се трећим местом на Олимпијским играма у Атланти и Купу изазивача у Токију 1996, другим местом на Европском првенству у Ајндховену 1997. и Светском првенству у Токију 1998. По садашњим правилима први пут се играло на Европском првенству 1999. у Бечу, где је наша репрезентација освојила бронзану медаљу, а онда су уследили највећи успеси – златна медаља на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. и Европском првенству у Острави 2001. На Купу светских великих шампиона 2001. био је у тиму који је био трећи, као и у Светској лиги 2002. и Светском купу 2003. Те године је с репрезентацијом био други у Светској лиги, а 2004. проглашен је за Спортског амбасадора Југославије и Амбасадора добре воље Србије, одликован Орденом Немање II степена (Медаља заслуга за народ). Био је најбољи спортиста Југославије 1996. и 2000. у избору Југословенског олимпијског комитета и добитник Награде за фер-плеј 2006, најбољи одбојкаш Европе 2000, а 2000. и 2006. изабран је у идеални тим света у избору ФИВБ. Био је члан Спортске комисије и Комисије за фер-плеј, те председник Фонда Олимпијског комитета Србије, члан Комисије за развој одбојке у свету ФИВБ и потпредседник Одбојкашког савеза Србије. Добитник је Националног спортског признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (2007), а 2011. уврштен је у Одбојкашку кућу славе у Холиоку (САД). На Факултету спорта и физичког васпитања у Београду 2014. одбранио је дипломски рад на тему „План и програм тренинга школе одбојке на песку".

ИЗВОР: Архива Одбојкашког савеза Србије.

ЛИТЕРАТУРА: Олимпијски вековник, Бг 2012.

Иван Цветковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)