ГРБИЋ, Владимир Вања

ГРБИЋ, Владимир Вања, одбојкаш, спортски радник (Зрењанин, 14. XII 1970). С обзиром на то да му је отац Милош био један од најбољих одбојкаша Југославије, Владимир је, као и млађи брат Никола, био предодређен да се бави тим спортом. Почео је у ГИК Банату из Зрењанина 1979--1988, а затим играо за Војводину из Новог Сада 1988--1990 (првак Југославије 1989), Младост из Загреба 1990/91, поново за Војводину 1991/92 (првак Југославије 1992), Петрарку из Падове 1992--1995 (Куп ЦЕВ 1994), Алпитур из Кунеа 1995--1997 (Куп Италије 1995, Суперкуп Италије 1996, европски Суперкуп 1996, Куп ЦЕВ 1996, Куп победника купова 1997), Рипорт Сузано 1997/98 (Куп паулиста 1997), Пјађо из Рима 1998--2001 (Куп ЦЕВ 2000, првак Италије 2000), Блејзерс из Осаке 2001/02, ПАОК из Солуна 2002/03, Динамо из Москве 2003/04, ИКОМ из Латине 2004--2007. и Фенербахче из Истанбула 2007--2009 (Куп и првенство Турске 2008). За репрезентацију је почео да игра 1991. и био један од најзаслужнијих за њено златно доба, које је почело по укидању санкција нашој земљи. Почело је бронзаном медаљом на Европском првенству 1995. у Атини, а наставило се трећим местом на Олимпијским играма у Атланти и Купу изазивача у Токију 1996, другим местом на Европском првенству у Ајндховену 1997. и Светском првенству у Токију 1998. По садашњим правилима први пут се играло на Европском првенству 1999. у Бечу, где је наша репрезентација освојила бронзану медаљу, а онда су уследили највећи успеси -- златна медаља на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. и Европском првенству у Острави 2001. На Купу светских великих шампиона 2001. био је у тиму који је био трећи, као и у Светској лиги 2002. и Светском купу 2003. Те године је с репрезентацијом био други у Светској лиги, а 2004. проглашен је за Спортског амбасадора Југославије и Амбасадора добре воље Србије, одликован Орденом Немање II степена (Медаља заслуга за народ). Био је најбољи спортиста Југославије 1996. и 2000. у избору Југословенског олимпијског комитета и добитник Награде за фер-плеј 2006, најбољи одбојкаш Европе 2000, а 2000. и 2006. изабран је у идеални тим света у избору ФИВБ. Био је члан Спортске комисије и Комисије за фер-плеј, те председник Фонда Олимпијског комитета Србије, члан Комисије за развој одбојке у свету ФИВБ и потпредседник Одбојкашког савеза Србије. Добитник је Националног спортског признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (2007), а 2011. уврштен је у Одбојкашку кућу славе у Холиоку (САД). На Факултету спорта и физичког васпитања у Београду 2014. одбранио је дипломски рад на тему „План и програм тренинга школе одбојке на песку".

ИЗВОР: Архива Одбојкашког савеза Србије.

ЛИТЕРАТУРА: Олимпијски вековник, Бг 2012.

И. Цветковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)