ГОЛА ПЛАНИНА

ГОЛА ПЛАНИНА, планина у централном делу Босне и Херцеговине, источно од Јајца. Простире се правцем север-северозапад -- југоисток у дужини од око 20 км. На западу се пружа до Јајца, те јој се падине завршавају у клисурастој долини реке Врбас. Са северне и источне стране ограничава је река Угар, десна притока Врбаса. Северни део планине назива се Ранче, а источни Поугарје. Југозападно од Г. п. је Днолучка планина, а раздваја их долина реке Лучице (десна притока Врбаса). Г. п. достиже висину 1.478 м на врху Виторог, а на њој постоји више врхова изнад 1.000 метара: Суви врх 1.431, Хобер 1.230, Овчина 1.206 м, Тривша 1.139 м. Највиши део планине изграђен је од кредних услојених до банковитих кречњака (алб ценоман). Ове стене постоје и у оном делу долине реке Угар која ограничава Г. п. са севера. Највећа површина планине прекривена је горњекредним флишем, којег чине конгломерати, калкаренити, лапоровити микрити и лапорци, брече (сенон). На западном и југозападном делу Г. п. су миоцене лапоровите глине, лапори, лапорци, пешчари и конгломерати. На потезу од највишег врха Виторога, према северозападу, односно са западне стране Сувог врха, у атару села Брњићи и Добратићи постоје налазишта боксита. Налазишта и рудници боксита, у већем обиму, постоје и на северном крају Г. п., код села Томаши и Бешпељ. Г. п. је богата водом. На њој су многобројни извори, а мањи потоци и речице сливају се према рубним рекама. Покривена је вегетацијом и на њој се смењују површине под шумом са травнатим површинама. У највишим деловима су четинарске шуме. Г. п. је насељена, али су села мала и великим бројем су дисперзивног типа. Мало је савремених путева и већина је усмерена према западу, према Јајцу. Најпрометнији пут је трасиран јужним рубом планине и повезује Јајце са Травником (Турбе). На северном делу планине је скијашки центар Ранча.

ЛИТЕРАТУРА: С. Виловски, К. Влахинић Ђекић, „Геологија Голе планине североисточно од Јајца", Геолошки гласник, 1963, 7; А. Хаџибабић, „Природне вриједности Јајца", Баштина, 2007, 3.

Т. Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)