ГУЈИН ЧЕШАЉ

ГУЈИН ЧЕШАЉ (Pachyiulus hungaricus), врста стоноге која припада класи Diplopoda, реду Julida, фамилији Julidae. Диплоподе су по броју врста трећа класа зглавкара, после инсеката и арахнида, те једна од најстаријих група копнених организама, чији су фосили познати још из Силура. Тренутно је описано преко 12.000 врста (око 145 фамилија и 16 редова), а на територији Србије су регистроване 102 врсте које су класификоване у седам редова, 16 фамилија и 44 рода. Диплоподе карактеришу удвојени чланци, који поседују два пара ногу за ходање. Број удвојених чланака се креће од 10 до преко 90. Први трупни чланак се назива колум и на њему нема ногу за ходање. Најчешће, други, трећи и четврти чланак нису удвојени и носе по један пар ногу за ходање. Остали трупни чланци су удвојени. Труп се завршава посебно грађеним чланком без ногу (телзоном). Диплоподе су углавном везане за влажна станишта и за шумска земљишта, мада су се неке врсте адаптирале и на екстремније услове средине (пећине, пустиње, тундре или високе планине). Највећи број врста храни се мртвим и иситњеним органским отпадом претежно биљног порекла, а само мали број су сваштоједи. Телесна дужина је варијабилна од неколико милиметара до преко 30 цм. Г. ч. је једна од најкрупијих диплопода у Европи, са дужином од преко 15 цм. Обојеност је браонкаста до црвенобраонкаста. Као и већина јулидних диплопода, поседује одбрамбене жлезде распоређене на бочним странама телесних диплосегмената. Као одбрамбена хемикалија идентификована је смеша различитих хинона. Код других редова диплопода у одбрамбеном секрету се јављају алкалоиди, цијаногена једињења или крезоли.

ЛИТЕРАТУРА: S. P. Hopkin, H. J. Read, The biology of millipedes, Oxford 1992; S. E. Makarov и др., The diplopods of Serbia, Montenegro, and the Republic of Macedonia, Bg 2004.

С. Макаров

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)