ГУДУРИЦА

ГУДУРИЦА, село у општини Вршац, на северној подгорини Вршачких планина, на око 120 м н.в. Северно од Г. је долина Марковачког потока, а кроз насеље пролази пут Вршац (14 км) -- државна граница према Румунији. Грађено је стихијски на планинској падини, дуже улице трасиране су правцем изохипси, док се попречне пењу ка планини. Ширине су им неједнаке, а на раскрсницама је неколико проширења. На једном од њих формиран је центар села са црквом, основном школом и домом културе. Најнижом улицом води друм. Први помен о селу је из 1358, а постојало је и у време Турака, као српско село. У XVIII в. Аустрија је овамо населила прво Италијане, а затим и Немце, који су временом постали већинско становништво. На крају II светског рата Нeмци су се иселили, а на њихово место досељено је 1.100 колониста из Словеније, Македоније и Хрватске, који су 1948. чинили три четвртине популације. Од 60-их година XX в. траје депопулација. Село је 1961. имало 2.105, а 2011. 1.094 становника, од којих 69,7% Србa, а 9,1% Македонaцa. У време грађанског рата у Југославији крајем XX в. овамо се доселила знатна група избеглица за које су изграђене куће на северозападној периферији села. Пољопривредом се бавило 18% економски активног становништва, док су остали били запослени у индустрији (39,5%) или се бавили другим неаграрним делатностима. Већина њих радила је у Вршцу. У селу се налазе велика економија комбината „Вршачки виногради" и циглана.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, Срби у Банату до краја осамнаестог века, Бг 1955; Група аутора, Општина Вршац -- географска монографија, Н. Сад 1995; С. Ћурчић, Насеља Баната -- географске карактеристике, Н. Сад 2004; С. Ћурчић, М. Јовановић, Атлас насеља Војводине, II/1, Банат, Н. Сад 2014.

С. Ћурчић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)