ГРАДАЦ НА БУСУРУ

ГРАДАЦ НА БУСУРУ, римско археолошко налазиште у долини Млаве које се налази око 5 км јужно од Петровца, у атару села Велико Лаоле, на ушћу речице Бусур у Млаву. Ово римско утврђење идентификовано је као mutatio Iovis pago на путу Viminacium -- Horreum Margi. Фортификација има неправилну четвороугаону основу, димензија 115 х 91 х 118 х 100,5 м, са истуреним, кружним кулама на угловима. Источно од утврђења констатовани су трагови цивилног насеља (vicus) формираног дуж пута Via publica, док су северно од бедема, на меандру речице Бусур забележени остаци моста. Бедеми су зидани од наизменичних редова притесаног кречњака и опека везаних кречним малтером у техници opus mixtum, ширине су око 2,5 м и очуване висине до 2,3 м. Са истог локалитета потиче надгробни споменик на којем се помиње Fl(avius) Dalmatius p(rae)p(ositus), откривен узидан у северни бедем утврђења. Флавијус Далмацијус је, највероватније, био заповедник (praepositus) станице (mutatio). С обзиром на то да се споменик може датовати у средину IV в. н.е., утврђење је подигнуто у другој половини истог века, највероватније за време владавине Валентинијана и Валенса (364--375). Ово потврђују и археолошки налази керамичких посуда из Г. н. Б. Iovis pagus је осим путне станице садржао и vicus, веће урбано насеље. С обзиром на то да је градска територија Виминацијума сезала на југ до места Municipium (Калиште), а област града Horreum Margi се простирала на север до станице Idimum, Iovis pagus је припадао пинкеншкој рудној области -- Metalla Pincensia са центром у Пинкуму (Pincum), данашњем Великом Градишту, која је допирала до Долине Млаве.

ЛИТЕРАТУРА: Ph. Kanitz, Römische Studien in Serbien, Wien 1892; Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, I--II, Leipzig 1904 (Србија. Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, II, Бг 1985); Д. Пилетић, „Римски фортификациони систем на сектору Horreum Margi (Ћуприја) -- Viminacium (Костолац)", Весник Војног музеја, 1970, 16; M. Mirković, Inscriptions de la Mésie Supérieure, II, Viminacium et Margum, Bg 1976; М. Васић, Г. Милошевић, Mansio Idimum, римска поштанска и путна станица код Медвеђе, Бг 2000.

С. Петковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)