ГЕОИНСТИТУТ

ГЕОИНСТИТУТ, институција са седиштем у Београду која се бави геолошко-рударским истраживањима и испитивањима нуклеарних и других минералних сировина. Основана је Уредбом Владе ФНРЈ 20. III 1948. као Управа за координацију рада научних института. Повод за формирање ове установе вероватно је био први проналазак минерала урана у нас. Овим називом покривена је делатност Управе, чији је главни задатак био истраживање урана на територији ФНРЈ. Током времена променио је више назива, али је у основи увек имао научно-истраживачку делатност. Све активности у Г. одвијале су се кроз одељења: проспекционо, истражно, студијско, електронско, минералошко са хемијском лабораторијом и логистичко. Током истраживачких активности откривено је десетак мањих или већих рудних лежишта урана, од којих су у Кални (источна Србија) и на Жировском врху (Словенија) отворени рудници. Пронађен је и читав низ појава на територији Македоније, Србије и Словеније. Током педесетих година уводе се савремене методе истраживања, отварају се модерне лабораторије, набављају се хеликоптери и аутомобили за проспекцију. У периоду 1955--1960, а нарочито после Прве (1955) и Друге међународне конференције о примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, долази до великих промена у организацији и делатности. Г. почиње да ради на истраживању и других минералних сировина, изради геолошких карата итд. Постаје центар за усавршавање и специјализације геолошких стручњака из целог света. Почетком 60-их година XX в. истраживачке активности Г. проширује и на иностранствo: најпре Египaт, затим Иран, Турскa, Либијa, Сомалијa, Тунис, Алжир, Марокo, Венецуелa, Мозамбик, Аустријa итд. Стручњаци Института усавршавају се у СССР, САД, Канади, Француској, Енглеској, Швајцарској, Немачкој, Пољској, Чехословачкој и др. Покреће се научни часопис Радови, који 90-их година XX в., постаје водећи национални научни часопис. У Г. је магистрирало више од 40 и докторирало преко 40 стручњака. Пословање Института било је веома успешно. За 15 година у Ирану је пронађено више значајних рудних лежишта Pb, Zn, Cu, Fe, урађена је геолошка карта на око 60.000 км^2^, реализовано је истражно бушење у обиму од преко 100.000 м. У Турској, током седам година, утврђено је преко 60 мил. т. руда Cu, Pb, Zn и геолошки картирана површина од око 60.000 км^2^. У Либији током 17 година рада Г. је геолошки картирао површину од око 0,5 мил. км^2^. На домаћим теренима, такође су постигнути изузетни резултати, проналаском лежишта руда Fe, Fe-Ti, Pb, Zn, Cu, Mo, угља и низ других у које спадају и неметали. Крајем 70-их и почетком 80-их година ХХ в. Институт је имао преко 400 запослених, од чега инжењера и техничара преко 300. Остварени су замашни приходи, чиме је омогућена набавка модерне опреме за рад. Почетком 90-их година наступа криза услед међународних санкција и блокаде државе 1992. Ипак, захваљујући расположивом високостручном кадру и добрим референцама омогућено је враћање Г. на пројекте у Либији 2005. и то кроз научно-техничку сарадњу са Центром за индустријска истраживања (IRC) у Триполију. Г. је 2005. био иницијатор интеграције геолошких институција и концентрације геолошких кадрова у Србији. Радне организације Геозавода уједињују се са Г. 2005. у нови Г., касније преименован у Геолошки институт Србије, потоњи Геолошки завод Србије.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Поповић, Геоинститут, првих 50 година -- монографија поводом 50 година постојања, Бг 1998.

Р. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)