ГРУЈИЋ, Боривоје

ГРУЈИЋ, Боривоје, сликар (Крушевац, 10. VI 1904 -- Кикинда, 13. XI 1983). Студирао на академији у Минхену 1932--1937. Био је члан групе Десеторица, на чијим приређеним изложбама учествује 1940. у Београду и Загребу. Формирањем у Немачкој представљао је изоловану појаву у групи чији су чланови учили сликарство у Уметничкој школи или код Јована Бијелића. Поред пријатељства, заједнички су им били подстицаји из непосредног окружења и блискa поетскa основa у интерпретацији материјалног света. Слична уметничка атмосфера, сликарство које почива на личном изразу, искрен однос према природи и реалности, сада у отпору владајућој идеологији социјалистичког реализма, приближили су Г. после II светског рата младим сликарима прве послератне генерације уметника и кругу Задарске групе, где су и сама његова појава, сликарско, али и музичко образовање, представљали континуитет с међуратном српском уметношћу којој је група тежила. Сликао је углавном пејзаже у духу умереног поетизованог експресионизма, са осећајем за простор и сликарску материју. Самостално је излагао 1957. у Београду. Његова малобројна сачувана дела налазе се у Музеју града Београда и Галерији Матице српске у Новом Саду.

ЛИТЕРАТУРА: П. Лубарда, „Изложба десеторице младих ликовних уметника у Павиљону", Правда, Бг, 21. II 1940; П. Васић, „Предели Боривоја Грујића", Политика, 11. XI 1957; А. Челебоновић, „Група Десеторица", Књижевност, 1970, 3; Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900--1950, Бг 1972; Ј. Марковић, Пејзажи Београда у XX веку, Бг 2006.

Б. Грковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)