ГОДИШЊАК

ГОДИШЊАК, календар покренут 1850. у издању штампарије Данила Медаковића (Земун, Нови Сад), с поднасловом „Велики календар Војводства Србије". Касније је означаван као „велики календар србски", „велики српски народни илустровани календар" а 1893--1907. „Српски народни илустровани велики календар". Уређивао га је Медаковић, касније уз помоћ Ђорђа Поповића (1856--1859). Од 1860. издавала га је Епископска печатња, а уређивао Платон Атанацковић (уз Ђ. Поповића и Ђорђа Натошевића); 1871. уређивање преузима Александар Сандић; од 1880. издавач је Српска књижара Браће М. Поповића; у периоду 1889--1914. уређује га Андрија М. Матић. Г. је почео као „календар Војводства Србије", са богатом грађом за статистику Војводине и Србије, са прилозима о савременим приликама и питањима (француска револуција 1848, слобода штампе, еманципација жене, Војна крајина, Руско-турски рат и др.) те са историјским документима о Српској Војводини и новијој српској историји. Редовно је садржавао статистичке податке о аустријској царевини, али и о већим европским државама. Објављивао је пјесме М. Стојадиновић Српкиње, Љ. П. Ненадовића, Н. Боројевића, С. Каћанског, Ј. Јовановића (Змаја), уз текстове преузете из других гласила или издања (Ј. С. Поповић, Ђ. Јакшић). Редовно је доносио народне пјесме (прештампане или из новоприкупљених збирки), кратке шаљиве приче, као и текстове популарних пјесама за пјевање. Испрва оријентисан на једноставне облике, касније објављује приповијетке (преводи, посрбе, оригинали), одломке романа и драма. Међу превођеним писцима су и припадници ранијих епоха (Ф. Фенелон, Ј. Хердер, Ф. Петрарка) и савременици (И. Тургењев, Ж. Верн, Л. Толстој и др.). С обзиром на вишедеценијско излажење, Г. свједочи о процесима и преломима у српској култури од средине XIX в. до I свјетског рата. Од 60-их година осјећа се позитивистичка оријентација, с темама из природних и друштвених наука у поучним прилозима (физиологија, медицина, зоологија, географија, астрономија, педагогија). Српска и европска историја, државни и народни живот су трајне теме, праћене илустрацијама везаним за истакнуте личности, у књижевности, политици, војсци, цркви, позоришту, сликарству, или за народне добротворе, институције (гимназије), локалитете, историјске догађаје. По садржини, особито у другом периоду излажења, у основи је народна читанка, која одражава савремена национално-политичка интересовања и прилике (однос према Босни и Херцеговини, српско-турском рату, Македонији, балканским ратовима). Међу ауторима прештампаних или први пут објављених радова су најистакнутији српски писци различитих генерација, од Ј. С. Поповића до П. Кочића. Избором књижевних (и других) текстова, фолклорним творевинама из различитих крајева, актуелним поучним чланцима, Г. је у основи остваривао идеју културног јединства и напретка српског народа.

ЛИТЕРАТУРА: М. Матицки, Библиографија српских алманаха и календара, I, Бг 1986; Летопис српског народа: Три века алманаха и календара, Бг 1997; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Д. Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)