ГНАЈС

ГНАЈС, врста стена метаморфног порекла која се јавља у облику средњег до крупног зрна. Назив, који је вероватно словенског порекла, користили су саксонски рудари за стене у области Рудних планина (на граници Немачке и Чешке). Настаје регионалним метаморфизмом у условима епидот-амфиболитске до амфиболитске фације, тј. на температурама од 550 до око 800^0^ C и притисцима 5--10 Kb. Може потицати од магматских (ортогнајсеви) и седиментних стена (парагнајсеви). Први настају метаморфозом гранита и њима сродних стена са којима често показују постепене прелазе. Други се формирају преображајем аркозних пешчара, а често и фелдспатизацијом постојећих шкриљаца. Структуре су гранобластичне, лепидобластичне, нематобластичне, порфиробластичне, а текстуре шкриљаве, масивне, окцасте, тракасте, убране. Изграђени су од кварца, алкалног фелдспата и лискуна. Кварц се јавља у зрнима најчешће величине 2--3 мм, која показују механичке деформације и ундулаторно помрачење. Од фелдспата има ортокласа, микроклина, понекад и албита. Граде зрнасте агрегате, просечне величине око 2 мм, могу бити и крупнији када стена задобија окцасту текстуру. Мусковит и биотит се јављају у оријентисаним лискама дајући стени шкриљавост. Уместо лискуна, могу се јавити хорнбленда или пироксен. Од метаморфних минерала у г. могу бити присутни гранати, дистен, стауролит, силиманит, кордијерит. Ситнозрни г., слабије изражене шкриљавости, користе се као архитектонски камен. Г. у нашој земљи је протерозојске до старије палеозојске старости. Има их у теренима Српско‑македонске масе: код Сталаћа, Лесковца, Лебана, Врања, затим код Вршца и у источној Србији (Поречка река и Текија).

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, П. Ђорђевић, Д. Миловановић, Основи петрологије, Бг 1991.

Д. Миловановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)