ГАРДАШЕВИЋ, Благота

ГАРДАШЕВИЋ, Благота, протојереј, богословски писац (Убли код Цетиња, 7. III 1908 -- Београд, 4. VIII 1993). Завршио је цетињску богословију и Богословски факултет у Београду на којем је 1946. докторирао са темом Хришћанско право азила у Византији: у вези са милостивом интервенцијом (Бг 1946). Од 1947. на БФ је доцент за Црквено право, од 1952. ванредни професор. Истовремено студира на Правном факултету и завршава курс међународног права. Био на усавршавању у Оксфорду (1955) и Кембриџу (1960). Заступник факултета у многим акцијама: у прослави 1.900 година од доласка апостола Павла, за дијалог са Англиканском црквом, на свеправославним конференцијама у Београду и Женеви, пратио патријарха Германа приликом његове званичне посете Румунској цркви. Аутор је више од четрдесет стручних радова, неких на захтев СА сабора, синода или факултета, објављених у стручној литератури, а неких и посебно. Са Сергејем Тројицким и Бранком Цисаржом за потребе СА Сабора СПЦ израдио је елаборат o расколу Македонске православне цркве. Одликован је Орденом Св. Саве I реда.

ДЕЛА:; „Правда и неправда по Горском вијенцу", у: Споменица стогодишњице Горског вијенца, Бг 1947; „Улога првих хришћанских општина у организацији цркве", Зборник Православног богословског факултета, Бг, 1950, 1; „Црква као институција", Зборник Православног богословског факултета, Бг, 1951, 2.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Шарчевић, „Упокојио се у Господу др Благота Гардашевић", Гласник СПЦ, 1993, 9.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)