ГАВРИЛОВИЋ, Мојсије

ГАВРИЛОВИЋ, Мојсије, правник, државни саветник, добротвор (Сремски Карловци, 1796 -- Београд, 3. I 1891). Студије права започео је на Лицеју у Кежмарку а завршио у Пешти. У Србију је прешао око 1830. и за време владе кнеза Милоша био секретар Алексиначког суда, потом секретар Војне управе и секретар Државног савета. За време намесништва обављао је дужност главног секретара Државног савета. Када је кнез Михаило био принуђен да напусти Србију, као одани обреновићевац Г. је прешао у Беч, а када је кнез прешао у Букурешт, пошао је са њим. Револуционарне 1848. обављао је поверљиве послове за кнеза Михаила. Након буне остао је уз кнеза Милоша, Михаила и господара Јеврема, углавном у Бечу и Влашкој, али је и путовао по српским крајевима обављајући разне послове за династију Обреновић. По повратку Обреновића на власт прешао је у Србију на место члана Касационог суда (1859) и како је добро знао немачки, лично је информисао кнеза о писању у немачкој штампи. Члан Великог суда за грађанска дела постао је 1860, а члан Касационог суда прве класе 1865. После убиства кнеза Михаила (1868) са Јованом Ристићем и Тихомиљом Николићем допратио је младог кнеза Милана из Париза у Београд. За државног саветника постављен је 1873. да би на лични захтев био пензионисан 1888. Краљ Милан га је исте године наименовао за члана Уставотворног одбора који је мењао Устав. Био је члан утемељивач више патриотских и хуманитарних удружења. Тестаментом је оставио прилоге Друштву Св. Саве, Дриносавском колу јахача „Кнез Михаило" у Шапцу, Стрељачком друштву у Београду, Друштву сироте и напуштене деце и Српској великој гимназији у Сремским Карловцима. Такође је Друштву Св. Саве наменио новац за оснивање фонда за школовање једног питомца из Старе Србије или Македоније. Одликован је Таковским крстом II и I реда (1881, 1888), Белим орлом III реда (1883) и руским одликовањем Св. Станислава (1880). Постхумно су противници династије Обреновић дошли до његових бележака и објавили их парцијално, уз предговор и политички обојене коментаре, у књижици Тајни тестамент Краља Милана (Бг 1904).

ЛИТЕРАТУРА: А., „Моја Гавриловић", СрС, 1891, 30; Поменик добротвора и утемељача Друштва Св. Саве, II, Бг 1892; А., „Тестамент народног добротвора", Србобран, 1895, 121; К. Петровић, Историја Српске православне велике гимназије карловачке, Н. Сад 1951; С. Гавриловић, Срем у револуцији (1848--1849), Бг 1963.

М. Бујас

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)