ГАВРИЛОВИЋ, Милорад

ГАВРИЛОВИЋ, Милорад, глумац, редитељ, управник позоришта (Ваљево, 21. V 1861 -- Београд, 26. IV 1931). Почетно глумачко образовање стекао је код глумца и редитеља Тоше Јовановића. Дебитовао на сцени Народног позоришта у Београду (1879). Био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду 1879/80, а затим у путујућим позориштима Светислава Динуловића и Ђуре Протића. Од краја 1882. стално је у НП у Београду у којем је играо до краја живота. Од 1894. био је редитељ, а од 1902. главни редитељ. Од 1906. до 1907. члан Позоришног књижевног одбора. У сезони 1910/1911. био је вршилац дужности управника НП. Достојанственом појавом и понашањем, рано је добио надимак „стари господин". Пратио је три различита периода српског позоришта: у младим данима исказује се у романтичном репертоару (Црни доктор, Харун ал Рашид, Гроф Монте Кристо), у зрелим годинама у француском водвиљу и мелодрами (Лабиш, Ожје, Сарду), а потом у озбиљним драмама и трагедијама (Судерман, Хауптман, Ибзен, Стриндберг, Горки, Шилер, Гете, Шекспир; од домаћих Стефановић, Стерија, Војновић, Нушић) у којима је повремено и раније играо. Бројношћу и квалитетом улога које је тумачио у току педесетогодишњег деловања у српском позоришту представља значајну глумачку појаву, а оствареним режијама и најзначајнијег представника глумачке режије краја XIX в. Од прве режије 1887. до 1900. поставио је 49 комада (41 страни и 8 домаћих), претежно модерне драматургије. Oдликовао сe свестраном психолошком анализом својих улога и режија, те био узорно природан, непосредан, изразито модеран глумац лежеран у игри, ослобођен шаблона, стереотипности и патетичности. Сматра се једним од најзначјнијих уметника нашег глумишта. Важније улоге: Арман Дивал (А. Дима Син, Госпођа с камелијама), Јаго (В. Шекспир, Отело), Шајлок (В. Шекспир, Млетачки трговац), Фрања Мор (В. Шилер, Разбојници), Кин (А. Дима Отац, Кин), Хљестаков (В. Н. Гогољ, Ревизор), Др Стокман (Х. Ибзен, Народни непријатељ), Госпар Орсат и Лукша (И. Војновић, Дубровачка трилогија), Титус Фабриције (М. Крлежа, Господа Глембајеви).

ЛИТЕРАТУРА: А. Г. Матош, „Милорад Гавриловић", Политика, 18. XI 1904; М. Предић, „Четрдесетогодишњица тројице", СКГ, 1922, 7/8; С. Винавер, „Милорад Гавриловић или наш проблем Европе", Време, 1928, 7379; „Погреб Милорада Гавриловића" (говори: М. Предића, Б. Нушића, Р. Плаовића), Правда, 28. IV 1931; М. Грол, Из позоришта предратне Србије, Бг 1952; М. Милошевић, „Стари господин", Позоришни живот, 1968, 31--32; Б. С. Стојковић, Великани српског позоришта, Бг 1983; З. Т. Јовановић, „Милорад Гавриловић у сећању савременика", Ваљевац, 1995; Р. Плаовић, Наша кућа гледана изнутра, Бг 2011.

Зоран Т. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)