ГЕЗЕМАН, Герхард

ГЕЗЕМАН, Герхард (Gesemann, Gerhard Friedrich Franz), слависта, фолклориста, универзитетски професор (Лихтенберг, Немачка, 16. XII 1888 -- Бад Телц, Немачка, 31. III 1948). Студирао је у Минхену, Берлину и Килу германистику, класичну филологију, индологију и славистику. Докторирао је у Килу 1913. са темом из области етнографије. У Берлину је упознао своју супругу Марију Магу Магазиновић. У Београд је дошао 1914. и запослио се као гимназијски професор. Повлачио се 1915/16. са српском војском преко Албаније, негујући болесне и рањене, а дневник о овим догађајима објавио је доцније (Die Flucht, Мünchen 1935; Са српском војском кроз Албанију, Бг 1984). Студије славистике наставио код Ериха Бернекера у Минхену и 1920. хабилитовао је радом о Ерлангенском рукопису (Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама, Ср. Карловци 1925). Професор славистике у Прагу био је 1923--1943. Послат је у Београд 1940. да оснује Немачки научни институт, а после напада Немачке на Југославију напустио је Београд и вратио се у Праг, из којег је избегао 1945. У ратним неприликама уништени су његова велика библиотека, кореспонденција и рукописи. До краја живота написао је један роман и нешто новела. Г. се бавио, пре свега, српским и балканолошким темама (уз руске, у мањем обиму). Народне песме најзначајније су подручје његових истраживања. Узорно приређен за штампу, Ерлангенски рукопис најзначајнији је извор за познавање предвуковске десетерачке усменопоетске традиције. Следе студије о Хасанагиници (ASPh, 1923, 38) и рад Српскохрватска јуначка песма (Der Schönhof. Blätter für Weltanschaung und Kunst, 1924, 9). Централно место у опусу радова који се односе на народно песништво заузимају Studien zur südslavischen Volksepik (Reichenberg 1926; Студије о јужнословенској народној епици, Бг -- Н. Сад 2002), у којима је изучавао генезу сижеа/фабуле анализом јужнословенских варијанти велике просторне и временске распрострањености. Увођењем термина композициона схема и епско-херојска стилизација омогућио је систематско изучавање народних песама са аспекта удела певача, значаја импровизације, социокултурног утицаја средине и слушалаца. Организовао је представљање гуслара Танасија Вућића у Прагу, Берлину и Франкфурту, те снимање плоча са његовим репертоаром (1929). Сакупио је и објавио у преводу збирку црногорских народних прича (Helden, Hirten und Haiduken, Мünchen 1935). Под утицајем Јована Цвијића и Владимира Дворниковића, захваљујући добром познавању балканских крајева (које је обилазио пешке, у настојању да се сроди са народном психологијом и обичајима), настали су Г. радови из области етнологије, односно социологије и народне психологије, међу којима је најзначајнија књига Heroische Lebensform. Zur Literatur und Wesenkunde der balkanischen Patriarchalität (прво издање објављено у Прагу 1934. односи се само на црногорску патријархалну културу; друго издање објављено у Берлину 1943. укључује на компаративној основи брђане у Шкотској, Маињане на Пелопонезу и Корзиканце; у нас преведено као Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цт 1968). Посредничкој улози између српског (јужнословенског) и немачког говорног подручја припадају радови Г. о култури и књижевности Јужних Словена, а најважнији су: Die serbokroatische Literatur (Berlin --Potsdam 1932; Српскохрватска књижевност, Бг 1934), Kultur der Südslaven (Bulgaren, Serben, Kroaten, Slowenen) (Potsdam 1936). Под утицајем нашег фолклора писао је и приповетке објављене под насловом Germanoslavica: Geschichten aus dem Hinterhalt (Frankfurt a. M. 1979; Приче из заседе, Вш 2004).

ДЕЛА: Die glücklichen Hugen, Zürich 1954; Gesammelte Abhandlungen, München--Neuried 1981.

ЛИТЕРАТУРА: С. Кољевић, Ка поетици народног песништва, Бг 1982; Т. Бекић, „Герхард Геземан и његов допринос изучавању наше књижевности и културе", у: Студије о јужнословенској народној епици, Бг -- Н. Сад 2002.

М. Клеут

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)