ГОЛУБИНАЧКА ШТЕДИОНИЦА

ГОЛУБИНАЧКА ШТЕДИОНИЦА, новчана установа основана 1888. у Голубинцима. Још 1885. оснива се Задруга за припомоћ и штедњу која, по потпуној уплати деоница, 1888. постаје Г. ш. д. д. За оснивање Г. ш. заслужни су најистакнутији житељи Голубинаца, трговци Ђока Панаотовић, Светислав Николајевић, Димитрије Драгаш, Светозар Костић, Лука Штрапајевић, бележник Божа Станковић, жупник Јосип Пауш, прота Стева Николајевић, поп Дамјан Прерадовић и учитељи Живан Лубен и Даворин Прстец. Штедионица је радила у кући Димитрија Драгаша, која је данас власништво Србољуба Буђановчанина. У току 1907. ова новчана установа имала је остварен укупан промет од 9.430.380,10 круна, а за 1908. он је износио 9.320.061,21 круна. По завршном рачуну из 1909. главница је износила 40.000 круна, резервни фонд 26.000 круна, има улога у вредности од 144.532,04 круне, а чист добитак био је 15.921,53 круна. Од чистог добитка издваја се резервном фонду 6.200 круна, за дивиденде на 400 деоница 4.800 круна, управитељу 6% односно 955.29 круна, за Управни одбор 16% што износи 2.547,55 круна, Надзорном одбору 3% односно 477.63 круна, за награде и разне добротворне сврхе 941,16 круна. Према подацима за крај 1912. Г. ш. је имала 150.000 главних деоница и чисту добит од 157.101 круне и 7 новчића. Крајем I светског рата Г. ш. улази у састав банке Николе Петровића у Старој Пазови. У Алманаху КСХС наводи се да деоничарска главница Г. ш. у 1921. износи 150.000 круна. Г. ш. се налази с десет деоница на списку деоничара Српске банке д. д., Загреб, регистрованом код власти 1940.

ИЗВОР: „Списак новчаних завода", Алманах Краљевине СХС, 1921--1922, III, Зг 1922.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Момчиловић, Златне нити заједништва (хроника Голубинаца), Н. Сад 1983; М. Шашкијевић, Деоничари Српске банке, Зг 2001; Р. Рацковић, Помени и трајања 2: Монографија Голубинаца, Ср. Митровица 2007.

В. Марлог

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)