ГРУЈИЋ, Александар

ГРУЈИЋ, Александар, стонотенисер, тренер, спортски радник (Зрењанин, 21. XII 1928 – Нови Сад, 28. IX 2002). Kао матурант новосадске Мушке гимназије био је по ослобођењу, са Хугом Рушевљанином и Тибором Харангозом, утемељивач Стонотениског одбора Војводине при Покрајинском фискултурном савезу (1945). У мају исте године са Рушевљанином и Јованом Јанковићем основао је Стонотениски клуб Војводина и као играч учествовао у освајању титуле екипног првака Србије. Играо је за београдски Железничар 1948. и Партизан 1949, а 1950. са Војводином је освојио Куп Југославије. Са Јосипом Габрићем 1953. био је државни првак у дублу, а за репрезентацију играо на светским првенствима у Бечу 1951. и учествовао у освајању екипне бронзе у Лондону 1954. и Утрехту 1955, као и на првенствима Европе у Будимпешти 1958. и Загребу 1960. Као тренер почео је 1961. у Војводини, а под његовим вођством 1966. женска екипа је без пораза победила у првенству и купу, а 1967. одбранила титулу првака Југославије. Упоредо, био је и савезни капитен мушке и женске репрезентације Југославије на Светском првенству у Љубљани 1965. и на Европском првенству у Лондону 1966. када је мушка екипа освојила треће место. Као спортски функционер био је дугогодишњи члан Председништва и Стручног савета Стонотениског савеза Југославије (СТСЈ) и међу главним организаторима међународних првенстава Југославије (1961, 1966, 1971, 1976), Првенства Европе 1974. и Светског првенства 1981 (све у Новом Саду). Добитник је Спартакове награде (1970) и „Златне значке" СТСЈ (1978).

ЛИТЕРАТУРА: Алманах југословенског спорта 1943–1963, Бг 1964; Физичка култура и спорт у Војводини, Н. Сад 1975; Спортско друштво Војводина 1914–1995, Н. Сад 1994; В. Вујин, Сентиментални споменар – спортски корифеји Новог Сада, Н. Сад 2010.

Младен Булут

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)