ГЛУКОЗА
ГЛУКОЗА (грч. glukuv": сладак), угљени хидрат, најраспрострањенији моносахарид у природи. Алтернативни називи: декстроза, грожђани шећер, скробни шећер. Убраја се у алдохексозе зато што садржи шест угљеникових атома (С6Н12О6) и алдехидну групу у структури СН2ОН(СНОН)4СНО. Велике количине г. се налазе у воћу и у меду. Г. је бела кристална супстанца, растворна у води, слатког укуса. У биљним ћелијама синтетише се у процесу фотосинтезе (6СО2 + 6 Н2О → С6Н12О6 + 6О2). У ћелијама животиња и човека (јетра, бубрези) може се синтетисати из пирувата, лактата и глицерола. Г. је метаболичко гориво: њеном оксидацијом ослобађа се енергија неопходна за синтезу биомолекула, за пренос супстанци кроз мембране и за механички рад. У аеробним организмима потпуном оксидацијом г. до угљен-диоксида и воде ослобађа се енергија од 1.100 kЈ/mol. У анаеробним микроорганизмима г. се разграђује до етанола (алкохолно врење) или до млечне киселине (млечно-киселинско врење) уз ослобађање око 18 пута мање количине енергије. Г. се код биљака складишти у облику полисахарида скроба, а код животиња у облику гликогена. Поред извора енергије, г. је и полазна супстанца за стварање других угљених хидрата, нпр. спајањем са фруктозом даје сахарозу (обичан шећер), а са галактозом даје лактозу (млечни шећер). Са алкохолима или фенолима гради гликозиде, распрострањене у биљном свету. Основа је важног структурног полисахарида − целулозе. Садржај г. у крви регулисан је хормоном инсулином и код здравих особа износи од 3,9 до 6,1 mmol/dm3. У недостатку инсулина повећава се садржај г. у крви (хипергликемија; шећерна болест). Г. се индустријски добија хидролизом скроба из пиринча, кукуруза, пшенице, кромпира. У Србији је индустријска производња г. и глукозног сирупа почела 1957. из кукурузног скроба у комбинату „Серво Михаљ" (Зрењанин). Постојала је тесна сарадња са сродним комбинатима у САД и највећи део г. се извозио. Године 1976. започета је и производња у Индустрији скроба „Јабука" (Панчево) увођењем киселинске хидролизе скроба, где се сад производе глукозни сирупи, који се употребљавају у производњи сокова и алкохолних пића. Инвертни шећер (смеше г. и фруктозе у односу 1:1) за своје потребе производе фабрике „Swisslion" у Такову и „Пионир" у Суботици.
ЛИТЕРАТУРА: Ј. Јаковљевић, „Индустрија скроба и прерађевина", у: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији − историјска грађа, Бг 1997; Ј. Вучетић, И. Караџић, Г. Гојгић Цвијовић, Природне и синтетичке слатке супстанце, Бг 2000; D. Voet, J. G. Voet, Biochemistry, New York 2011.
Љуба Мандић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)