Прескочи до главног садржаја

ГЕОРГИЈЕ (Зубковић)

ГЕОРГИЈЕ (Зубковић), епископ будимски (Будим, 23. IV 1878 -- Будим, 11. IV 1951). Под световним именом Ђурађ завршио гимназију у Будиму, а потом и Богословски факултет у Черновицама са степеном доктора теологије. Замонашен је у манастиру Бездин (1901) и радио као конзисторијални бележник Епархије темишварске. За будимског епископа изабран је 1911, а 1912. хиротонисан и устоличен. Између два светска рата био је под сталном пресијом мађарских власти да прихвати положај поглавара Мађарске православне цркве коју су тежиле да оснују. Категорички је одбио све претње и сачувао своју епархију у саставу Српске патријаршије, али му је забрањен и онемогућен долазак у Србију. У II светском рату оштећени су катедрални храм и епископски двор у Будиму, на локалитету Табан, а наредбом комунистичких мађарских власти срушени су после рата до темеља. То је био разлог да резиденцију пренесе у Сентaндреју при храму Богородичиног успења. Два пута је (1938, 1950) био међу тројицом кандидата за избор српског патријарха. После 1948. све регуларне везе СПЦ и Г. биле су онемогућене. Јавио се и проблем јурисдикције СПЦ над Будимском епархијом, јер су то мађарске власти оспоравале, а томе је доприносила и Руска црква, којој је Српска црква морала да преда Мукачевско-прјашевску епархију. Власти комунистичке Мађарске нису дозволиле да га сахране у гробници у саборном храму у Сентaндреји коју је за живота спремио, него је сахрањен на будимском гробљу, а тек неколико месеци касније пренет у Сентандреју. Попуњавање упражњене Будимске епархије мађарске власти су спречавале деценијама, све до 1988. Оставио је богату личну библиотеку, а она се чува у Епархијском двору у Сентандреји.

ЛИТЕРАТУРА: „Епископ Георгије Зубковић", БГл, 1912, 22; „Епископ будимски Георгије Зубковић", Гласник Српске павославне патријаршије, 1951, 4--6; Група аутора, Каталог књига личне библиотеке Георгија Зубковића, Бг -- Н. Сад 1994; В. Галић, „Будимска епархија и верски живот Срба у Мађарској", Гласник СПЦ, 1995, 12; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996.

Радомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)