ГЛУШЧЕВИЋ, Јован

ГЛУШЧЕВИЋ, Јован, устанички војвода (Камена Гора код Пријепоља, 1821 -- Ужице, 14. VI 1904). Учествовао 1862. у устанку Луке Вукаловића. Са братом Мићом водио је једну чету која је оперисала у западном делу Србије, око Пријепоља. После братове смрти преузео је команду над четом. Највећи бој је водио на Шаранцу 1863. Након слома Вукаловићег устанка остао је у хајдуцима све до 1866, када је прешао у Ужице, где је живео од пензије коју му је исплаћивала српска влада. Наставио је с радом на припремању новог устанка. Са Нићифором Дучићем, Мићом Љубибратићем, попом Жарком Љешевићем и другим избеглим босанско-херцеговачким првацима учествовао је на окупљањима на којима је разматрана могућност подизања новог устанка. У Ужицу је радио на окупљању избеглих Срба у војну јединицу. Одмах по избијању Херцеговачког устанка са својом четом кренуо је ка Новој Вароши. Под Љешевићевом командом учествовао је 3. IX 1875. у ослобађању Прибоја. Када је устанак у западној Србији пропао, вратио се у Ужице и са Дучићем учествовао у стварању Добровољачког батаљона, у којем је добио место полубатаљонског команданта. По избијању српско-турског рата јуна 1876. учествовао је у нападима на Нову Варош и Бању, као и у биткама на Радовњи и Доловима. Одликован је Сребрном медаљом за храброст и Таковским крстом.

Литература: А., „Јован Глушчевић", Босанска вила, 1904, 19; В. Шалипуровић, Устанак у западном делу Старе Србије 1875--1878, Ужице 1968.

Ј. Вељковски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)