ГОРЊИ БАРБЕШ,

ГОРЊИ БАРБЕШ, село у јужној Србији, на јужном подножју планине Селичевице, изнад долине Барбешког потока (притока Јужне Мораве), на око 350 м. н. в. Југозападном периферијом села пролази пут између општинског средишта Гаџиног Хана (8 км) и Топонице у долини Јужне Мораве. Насеље је компактно, али се развијало дуж долине Барбешког потока и дуж планинског подножја и добило је основу радијалног облика. Први помен села је из 1498. Сеоска популација се нагло смањује. Овде је 1948. живело 1.247 становника, док је 2011. село имало 407 житеља, од којих су 95,3% били Срби.

С. Ћурчић

У селу се налази археолошко налазиште из античког периода. У археолошкој збирци Народног музеја у Нишу чува се дршка бронзаног суда, лагене, са крајевима украшеним протомима Силена, наводно нађена у гробу под хумком у Г. Б. Овако украшене бронзане лагене датују се у другу половину III в. п.н.е. и најчешће су инвентар гробова Трачана, под карактеристичним великим хумкама -- тумулима. Ово индицира постојање предримског насеља аутохтоног становништва у Г. Б. Популација хипотетичног насеља из времена позног гвозденог доба могла је припадати Трачанима, Трибалима или Дарданцима. Остаци римских грађевина, констатовани на локалитетима Црквина и Градина, као и на сеоском гробљу, припадају станици (mutatio) на римском путу, који је од кастела и насеља у Гаџином Хану ишао ка истоку, ка станици Ad Herculem (Житорађа).

С. Петковић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Бг 1951; П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш 1976; А. Јоановић, Римске некрополе на територији Југославије, Бг 1984; Археолошко благо Ниша од неолита до средњег века, Бг 2004.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)