ГРАДИЋ, Игњат (Матија)

ГРАДИЋ, Игњат (Матија), песник, верски писац, преводилац (Дубровник, 1655 -- Дубровник, 12. VI 1728). Пореклом је из старе и угледне властелинске породице. Световно име Матија променио је када се замонашио. У Велико веће примљен је 1672. и одмах је био годину дана кнез на Мљету. У исусовачки ред ступио је 1680. у Риму. На Римском универзитету студирао је филозофију и теологију, а предавао у Асколи Пићену, Витербу, Фабријану и Монтесану. После повратка у Дубровник (1693) био је проповедник па ректор у Рекантију (1700--1705). Након тога до смрти је живео у родном граду. Као управник „Братовштине добре смрти" делао је од 1710. до 1724. Једини је исусовац за којег се зна да је био у Испразнима. Пред крај живота упознао је Ђорђа Башића, који је написао његову опширну биографију, посвећујући нарочиту пажњу књижевној страни вероватно зато што је у своје време Г. био истакнут као песник. Умро је у језуитском манастиру патећи неколико година од тешких болести.

У току живота објављена му је само песма „Чим покорне мудро пиесни" (B. Bettera, Ћућења богољубна, Млеци 1702, стр. XV). Написао је спев о животу Исуса Христа „Раскоше божанственог перивоја", те осмртницу „Плачно нарицање у смрт велепоштованога оца Луке Кордића од Дружбе Језусове и присвијетлога господина Стијепа Тудишевића, старовијећника дубровачког". Најпознатији је као аутор песме о руском цару Петру Великом „Плам сјеверски, то јес пиевање у хвалу мошковскога величанства" (објављене у Русији 1865. и 1881, а код нас штампане у часопису Дубровник 1867). Испевао је песме „Света Мајко", коју су певали ђаци на састанцима „Братовштине", и „Господину Бару Бетерићу покорнијех седам пјесни словински томачнику потајнога слуге и пријатеља пјевање" коју није потписао. У рукописима су сачувани прозни текст „Мука Господина нашега Исукрста од Светога Анселма у молитву лијепо сложена и сабрана", латински предговор уз спис непознатог аутора „De Cruciatibus S. Blasii, episcopi et martyris, primi Ragusinae Reipublicae patroni narratio", те прозни превод животописа Богородице „La mistica Ciudad de Dios, historia divina y vida de la virgin, Madre de Dios, Maria Santissima".

ЛИТЕРАТУРА: Б. Цвјетковић, „Дубровник и Петар Велики", Булићев зборник, Зг--Сплит 1924; Д. Павловић, Ђорђе Башић, дубровачки биограф XVIII века, Бг 1931; М. Деановић, „Одрази талијанске академије 'degli Arcadi' преко Јадрана", Рад ЈАЗУ, 1933, 248; М. Ванино, Исусовци и хрватски народ, II, Зг 1987.

Н. Варница

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)