ГРАДИЋ, Стијепо

ГРАДИЋ, Стијепо, књижевник, дипломата, научник (Дубровник, 6. III 1613 -- Рим, 2. V 1683). У кући Г. оца, Миха окупљали су се писци и учени савременици (П. Бенешић, М. Геталдић) и одрастали блиски рођаци, писци Џоно и Џоре Палмотић. После завршене школе, пошто је постао клерик, Г. је наставио образовање у језуитском колегијуму у Риму. Студирао је филозофију, црквено и грађанско право у Ферму и Болоњи, математику и теологију у Риму, где се заредио (1642). Повремено је радио у Државном секретаријату Свете Столице и обављао мање дипломатске послове за рачун Дубровачке републике. По завршеним студијама вратио се у Дубровник, где је као свештеник провео десетак година. Посветио се књижевном раду, учествовао у државним пословима, залагао се за демократизацију државног уређења. Потом отишао у Рим (1653), где остаје до смрти. Све до 1667 (страдање Дубровника у земљотресу) бавио се дипломатским пословима Републике, научним (математичко-физичким, хидротехничким) и књижевним радом, историјским истраживањима, теологијом, а учествовао је у раду Краљевске академије шведске краљице Кристине и био члан академије „dei Ricovrati" у Падови. Имао је истакнуто место у Римској курији, учествовао у дипломатским мисијама Св. Столице; био стручни саветник у цензури за Индекс забрањених књига; од 1661. је други кустос Ватиканске библиотеке, а од 1682. главни управник. После 1667. посветио се борби за помоћ Дубровнику у обнови и заштити од непријатеља. На латинском и италијанском језику писао пригодну поезију, епистоле, епиграме, расправе. Сакупио је велики број рукописа дубровачких аутора, од којих је неке и објавио. Написао је опширне животописе писаца Џона Палмотића („De vita, ingenio et studiis auctoris" [Iunii Palmottae], у: Џ. Палмотић, Кристијада, Рим 1670, прир. Г. и Џоро Палмотић) и Петра Бенешића (у рукопису), те је био један од првих дубровачких биографа. У Г. оставштини сачувао се већи број његових рукописа (историја породице Градић, расправе о вери, „о народима словенског језика", о хришћанима у Босни, Србији и Бугарској; о Дубровачкој републици; написи о телескопу, о геометријској астрономији и др.).

ДЕЛА: Septem illustrium virorum poemata, Amstelodami 1672; Le tre descrizioni del terremoto di Ragusa del MDCLXVII, Venezia 1828; Discorso del Signor Abbate Stephano Gradi Raguseo sopra i popoli di lingua slava, II, Petropoli 1842.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Керблер, „Живот опата Стијепа Градића и рад његов за Дубровник", Monumenta spectantia historiam Slavorum Meridionalium, 1915, 37; Р. Самарџић, Велики век Дубровника, Бг 1962; С. Красић, Стјепан Градић (1613--1683): живот и дјело, Зг 1987; Стјепан Градић, отац домовине/ father of the homeland, Дубр. 2013.

З. Бојовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)