Прескочи до главног садржаја

ГУЗИНА, Бошко Томов

ГУЗИНА, Бошко Томов, кнез, устанички вођа (Фојница код Гацка, 1843 Арад, 1916). Међу првима се подигао на устанак 1875. После битке на Невесињској Дуги 1876. постао је командант Горњоневесињског батаљона, уместо погинулог Трифка Буве. Учествовао је у свим важнијим бојевима 18751878, а неколико пута је и рањаван. Након Берлинског конгреса и окупације БиХ, аустроугарске власти га почетком 1879. постављају за једног од заповедника Пандурског корпуса у Невесињу. Међутим, са осталим херцеговачким сердарима прешао је марта 1879. у Црну Гору незадовољан окупационим режимом. Био интерниран у манастир Морачу, да би потом поново прешао у Херцеговину како би бунио пандуре да се одметну од режима. После слома „Пандурског пуча", у јесен 1879. вратио се у Црну Гору где је остао до опште амнестије 1880. У време припрема заједничког устанка Срба и Муслимана из 1882. планиран је за једног од заповедника, али се држао резервисано. На скупштини у Грабовици 23. I 1882. смиривао је српске и муслиманске прваке који су били за подизање устанка. Истовремено је покушавао да набави пушке и муницију из Црне Горе. Власти су га ухапсиле крајем фебруара 1882. под оптужбом да је био у вези са устаницима, да им је достављао податке о кретању аустроугарских трупа и храну. Спроведен је у војни затвор у Мостару, где је остао све до пролећа 1883. После амнестије се вратио у Фојницу и није се више активно бавио политиком. По избијању I светског рата, одлуком Преког војног суда из 1914. интерниран је у Арад, иако је имао више од 70 година. Кнез Никола га је као најхрабријег херцеговачког команданта 1878. oдликовао руским официрским орденом Крстом Св. Ђорђа.

Литература: В. Ћоровић, Црна књига. Патње Срба у Босни и Херцеговини за време Светског рата 19141918, Бг 1920; М. Вујачић, Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, Бг II 1952, III 1953; Х. Капиџић, „Пандурски пуч у Невесињу 1879. године", ГИДБиХ, 1956, 8; Херцеговачки устанак 1882. године, Сар. 1958.

Југослав Вељковски

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)