Прескочи до главног садржаја

ГУЗИНА, Бошко Томов

ГУЗИНА, Бошко Томов, кнез, устанички вођа (Фојница код Гацка, 1843 -- Арад, 1916). Међу првима се подигао на устанак 1875. После битке на Невесињској Дуги 1876. постао је командант Горњоневесињског батаљона, уместо погинулог Трифка Буве. Учествовао је у свим важнијим бојевима 1875--1878, а неколико пута је и рањаван. Након Берлинског конгреса и окупације БиХ, аустроугарске власти га почетком 1879. постављају за једног од заповедника Пандурског корпуса у Невесињу. Међутим, са осталим херцеговачким сердарима прешао је марта 1879. у Црну Гору незадовољан окупационим режимом. Био интерниран у манастир Морачу, да би потом поново прешао у Херцеговину како би бунио пандуре да се одметну од режима. После слома „Пандурског пуча", у јесен 1879. вратио се у Црну Гору где је остао до опште амнестије 1880. У време припрема заједничког устанка Срба и Муслимана из 1882. планиран је за једног од заповедника, али се држао резервисано. На скупштини у Грабовици 23. I 1882. смиривао је српске и муслиманске прваке који су били за подизање устанка. Истовремено је покушавао да набави пушке и муницију из Црне Горе. Власти су га ухапсиле крајем фебруара 1882. под оптужбом да је био у вези са устаницима, да им је достављао податке о кретању аустроугарских трупа и храну. Спроведен је у војни затвор у Мостару, где је остао све до пролећа 1883. После амнестије се вратио у Фојницу и није се више активно бавио политиком. По избијању I светског рата, одлуком Преког војног суда из 1914. интерниран је у Арад, иако је имао више од 70 година. Кнез Никола га је као најхрабријег херцеговачког команданта 1878. oдликовао руским официрским орденом Крстом Св. Ђорђа.

Литература: В. Ћоровић, Црна књига. Патње Срба у Босни и Херцеговини за време Светског рата 1914--1918, Бг 1920; М. Вујачић, Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, Бг II 1952, III 1953; Х. Капиџић, „Пандурски пуч у Невесињу 1879. године", ГИДБиХ, 1956, 8; Херцеговачки устанак 1882. године, Сар. 1958.

Ј. Вељковски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)