ГОРЊАЧКА ЕПИСКОПИЈА

ГОРЊАЧКА ЕПИСКОПИЈА, један од назива Параћинске епархије, настао по манастиру Горњаку, који је вероватно био једно од седишта параћинског епископа. Помен Јоакима горњачког сведочи да је Параћинска епархија остала активна дуже време. Он је 1640. уредно обновио свој стари берат после ступања султана Ибрахима I (1640--1648) на престо плативши пешкеш од 9 дуката. Турски архив пружа још неке занимљиве податке. Јоаким је изгубио берат исте године и морао поново да плати пешкеш, па му је „Порта Среће поновo издала берат, те је постао владика". У дефтеру је халифа султанове Црквене канцеларије дописао: „Предао је Порти Среће хиљаду пет стотина акчи пешкеша. Нико да га не спречава. Он је штићеник садашњег бостанџи-баше". Постоји и још један значајан додатак у дефтеру: „Реченом Јоакиму Горњачком припада и манастир Враћевшница". Када је на престо ступио султан Мехмед IV (1648--1687), Јоаким је 1649. обновио берат али није платио пешкеш, можда због тога што је код претходног султана платио два пута или што је имао моћног заштитника на Порти, тек „споменути пешкеш му је поклоњен... Са одговарајућег места дат му је нови берат". Тада је као његова област означена „митрополија Параћина и Рудника и њиховог подручја".

ЛИТЕРАТУРА: Р. Тричковић, „Српска црква средином XVII века", ГЛАС САНУ, Одељење историјских наука, 1980, 2.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)