ГИКИЋ ПЕТРОВИЋ, Радмила

ГИКИЋ ПЕТРОВИЋ, Радмила, књижевник, историчар књижевности (Врбас, 3. II 1951). Дипломирала 1976, магистрирала 2006. и докторирала 2010. темом Живот и дело Милице Стојадиновић Српкиње (Н. Сад 2011) на Катедри за књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Била је запослена у Дневнику, као уредница Малог Невена и издавачке делатности. Пише прозу (Отворите Јеленине прозоре, Н. Сад 1978; У потрази за главним јунаком, Н. Сад 2003; Стара прича, Н. Сад 2013) и путописе (Намасте, Индијо, Н. Сад 1984; Разговори о Индији, Осијек 1989, Кореја post scriptum, Сремска Каменица 2014, Вијетнам и девет змајева, Сремска Каменица 2016), књижевне приказе и интервјуе са домаћим прозним писцима (Искуства прозе, Н. Сад 1993; Токови савремене прозе, Н. Сад 2002). У књижевноисторијском погледу истиче се њен рад на књижевној заоставштини Милице Стојадиновић Српкиње, чији је дневник У Фрушкој гори 1854 приредила (Бг 1985), као и њену преписку са В. С. Караџићем и Мином Караџић (Милица--Вук--Мина, Н. Сад 1987) и другим савременицима (Преписка Милице Стојадиновић Српкиње са савременицима, Н. Сад 1991). Објавила је и Библиографију радова о Милици Стојадиновић Српкињи (Н. Сад 2007). Поред тога, приредила је и Дневник Анке Обреновић (Н. Сад 2007), рукописе Светозара Петровића (Књижевности Старог Оријента, Н. Сад 2009; Лаза Костић, Н. Сад 2010; О индијској књижевности, Н. Сад 2011; Дневник из Индије, Н. Сад 2012; Преписка Светозара Петровића, Н. Сад 2014; Преписка Светозара Петровића са странцима, Н. Сад 2015), те Стевана Пешића. Добитник је награде „Слободна Војводина" за 2007, награде „Искра културе" Завода за културу Војводине 2008. и награде „Љубомир П. Ненадовић" за најбољи путопис 2015.

ДЕЛА: Српкињин круг кредом, песме и проза посвећени Милици Стојадиновић Српкињи, Н. Сад 2006; Ликови у Дневнику Анке Обреновић, Н. Сад 2007.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ненин, „Писма као вапаји: преписка Милица -- Вук -- Мина", ЛМС, 1988, 441, 3; М. Ненадић, „Дијалог са савременицима: Р. Г. П., Токови савремене прозе", Свеске, 2003, 69; Д. Белеслијин, „Разведравање мутног неба над Српкињом", Кораци, 2011, 9/12.

Д. В. Тодоресков

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)