ГРАОВАЦ, Живорад

ГРАОВАЦ, Живорад, стоматолог, специјалиста за болести уста и зуба, универзитетски професор (Шабац, 15. III 1900 -- Београд, 9. VII 1979). Kao петнаестогодишњак добровољно са српском војском прелази Албанију (1915). Гимназију завршио у Француској (1919), а медицину у Прагу (1919--1922) и Грацу, где је промовисан за доктора медицине (1925). Специјализирао болести уста и зуба на Стоматолошком одељењу Опште државне болнице у Београду (1926--1927), а затим ради у приватној пракси у Београду. Током 1944--1945. је помоћник управника Главне војне болнице за стоматологију, заменик референта за зубно лекарство Санитетског одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ и управник Војне централне стоматолошке амбуланте Команде града Београда. Шеф зубно-лекарске службе филијале у Београду и шеф зубног одељења Централне специјалне поликлинике (1946--1950). Један је од оснивача Стоматолошке секције СЛД 1933. и њен председник у два мандата (1946/47. и 1952/53), а затим и почасни председник. Учествовао је у стварању основа наше стоматолошке индустрије. Међу првима је почео да сакупља и систематизује епидемиолошке податке. Један је од оснивача Стом. ф. у Београду. Пионир је дечје и превентивне стоматологије, оснивач и управник Клинике за дечју и превентивну стоматологију. Његов програм и план наставе за тај предмет на Стом. ф. је изразито превентивно оријентисан и послужио је и као модел другим факултетима. Биран је директно за доцента за предмет Протетика, 1948, а за предмет Дечја и превентивна стоматологија 1950. Хабилитован је 1954, изабран за редовног професора 1959. Радио је нарочито на проучавању епидемиологије каријеса зуба, узрока који до њега доводе као и метода за његово спречавање. Епидемиолошка истраживања каријеса зуба извршена су у 63 места у Србији. Посебно се залагао за ефикасну школску негу зуба и за флуорисање пијаће воде, у циљу спречавања каријеса зуба. Проучавао је и примену антибиотика у стоматологији. Један је од оснивача Стоматолошког гласника Србије (1954). Уз многобројне дужности на Стом. ф. и Универзитету у Београду, имао је низ других задужења и функција: члан Републичког савета за здравље Србије, председник Републичке зубно-лекарске комисије итд. Организовао је Први конгрес стоматолога Србије (1955). Дао је предлог наше стоматолошке терминологије, те написао универзитетски уџбеник Основи дечје стоматологије (Бг 1954), први те врсте у нас, коришћен на свим стом. ф. и одсецима у СФРЈ. Носилац је Албанске споменице 1915/16, Ордена заслуга за народ са сребрним венцем, Ордена рада (1965) и др. Почасни доктор Универзитета у Београду, почасни члан Француске стоматолошке федерације и Друштва за развој стоматологије у Паризу.

ДЕЛА: „Каријес млечних зуба", СГС, 1954, I, 1; „Значај превентивне стоматологије", СГС, 1955, II, 3; „Флуор и зуби", СГС, 1958, V, 1.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, Биографски лексикон: познати српски лекари, Бг--Торонто 2005.

Драгослав Ђукановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)