Прескочи до главног садржаја

ГРУЈИЋ, Слободан

ГРУЈИЋ, Слободан, стонотенисер, тренер (Нови Сад, 24. VIII 1973). Веома рано, под паском оца Александра Грујића, почео је да се бави стоним тенисом у СТК Војводина, а велику даровитост доказао 1987. поставши пионирски првак Југославије и кадетски првак Европе. Омладински првак државе у појединачној конкуренцији био је 1990. и 1991, а на Европском првенству за младе 1991. освојио је прво место у појединачној конкуренцији. Сениорски првак државе у појединачној конкуренцији био је 1994. и 1995, а као члан Војводине екипни 1995. и 1997. Највеће успехе у репрезентативном дресу остварио је освојивши бронзане медаље у игри мушких парова на европским првенствима -- с Илијом Лупулескуом 1992. у Штутгарту и с Александром Каракашевићем 2003. у Курмајеру. На медитеранским играма освојио је седам медаља: златне медаље у дублу с А. Каракашевићем (Тунис 2001, Алмерија 2005), сребрну такође у дублу с А. Каракашевићем (Бари 1997), три бронзане у синглу (Бари 1997, Тунис 2001, Алмерија 2005) и једну у екипној конкуренцији (Пескара 2009). На олимпијским играма учествовао је четири пута (1992, 1996, 2000, 2004), а најбоље пласмане остварио је у мушким паровима. У Барселони 1992. с И. Лупулескуом и у Атини 2004. с А. Каракашевићем стигао је до четвртфинала и деобе од 5. до 8. места. Од 1997. игра у Немачкој у Генерну (1997--1999, 2001--2007), с којим је освојио титуле првака Немачке 1997. и 2001. и Лигу европских шампиона 2005. и 2006, те у Плидерхаузену (1999/2000), а у Фенербахчеу (Турска) провео је две сезоне (2007--2009) и освојио три екипне титуле државног првака. Селектор мушке репрезентације Србије постао је у фебруару 2009, а у јуну 2010, незадовољан условима у нашем стоном тенису, поднео је оставку и вратио се у Немачку, прво као тренер Есена, а од 2013. Сарбрикена с којим је 2014. освојио прво место у Купу Европске стонотениске уније (ЕТТУ).

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Новог Сада, VI, Н. Сад 1996; Ј. Танурџић, Од Атине 1896. до Атине 2004, Н. Сад 2004.

М. Булут

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)