ГЛУМАЦ, Слободан

ГЛУМАЦ, Слободан, новинар, публициста, преводилац (Приједор, 9. XII 1919 -- Београд, 22. VII 1990). Новинарску каријеру почео је 1939. као градски репортер и спољни сарадник београдског дневног политичко-информативног листа Време. Убрзо се запослио као новинар часописа Радио Београд, где је писао о музици, радио-драмама и радијском програму, али и преводио текстове из тада популарних европских радио-ревија. Када jе лист Радио Београд 1940. угашен, Г. је ангажован као радио-репортер и на том послу остао све до нацистичког напада на Југославију 6. IV 1941, када је услед бомбардовања радио престао са емитовањем програма. Захваљујући одличном знању немачког језика за време рата издржавао се држањем часова. Као припадник покрета отпора ухапшен октобра 1943. и пребачен у затвор Гестапоа, а потом у Бањички логор, из којег је депортован на принудни рад у Немачку. Након капитулације Немачке, већ на граници, мобилисан је као уредник Бригадног листа Треће бригаде КНОЈ. У лето 1945. пребачен у Нови Сад, као уредник пољопривредне рубрике Слободне Војводине, а 1947. постаје новинар пољопривредне рубрике партијског органа Борбе, која је тада имала тираже од преко 700.000 примерака. Начелник Комитета за кинематографију Владе ФНРЈ био 1950--1951, а опробао се и као аутор сценарија за филмове Потрага (1956) и Три Ане (1959). Крајем 1951. послат је за дописника Борбе из Бона, где је остао око две године. Из Немачке је премештен у Трст, у јеку кризе око тог града која је кулминирала крајем 1953. По одлуци директора Борбе, уместо ванредних издања тог листа у току Тршћанске кризе покренуте су Вечерње новости. Изабран за главног уредника, Г. је од Новости направио лист за широку читалачку публику. Због политичких сплетки и захтева из Москве, Г. је смењен са места главног уредника Новости априла 1957, а крајем исте године постављен је за дописника Борбе и Вечерњих новости из Париза. За главног уредника Новости постављен 1963, а на вест да је 22. XI 1963. убијен Џон Кенеди, Г. је донео несвакидашњу одлуку: за наредних 48 сати наложио је да Новости сваког сата објаве ново ванредно издање. Имао је изузетан осећај за тржиште штампе, те су Вечерње новости имале тираже од преко 300.000 примерака. По угледу на америчке магазине крајем 1963. покренуо је ревију ТВ новости (тираж 400.000), а у јесен 1967. припојио је Новостима скоро пропале новине Београдска недеља, преименовавши их у Недељне новости са тиражом од 200.000 примерака. Био председник УНС 1967--1969. У периоду 1969--1973. биo je директор Новинско-издавачког предузећа „Борба" и главни уредник Борбе. У јесен 1969. модернизовао је локалну Радио „Авалу" и од ње направио познати „Студио Б", на којем је емитована култна радио-колумна Душка Радовића „Добро јутро, Београде". Од децембра 1977. „Студио Б" постаје прва станица која је програм емитовала током читава 24 часа, што је за то време било визионарско решење. Г. је 1973--1981. био директор Културног центра Београда, а 1975. покренуо је тромесечник Ревија Београда. Од 1982. до одласка у пензију 1985. био је директор „Студија Б". Био је признати књижевни преводилац с немачког и француског језика. Имао је истанчан осећај за медијску инцијативу и рафинирану визију модерних медија, те био иноватор у погледу језика, стила и новинарског рада на приближавању медија широком кругу читалаца и слушалаца. Добитник је награде за животно дело Савеза новинара Југославије „Моша Пијаде" (1985).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Боаров, В. Баровић, Великани српске штампе, Бг 2011.

В. Баровић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)