ГРАДИШТЕ

ГРАДИШТЕ, село у источној Србији, у крају Заглавак. Смештено је у долини Алдиначке реке, десне притоке Трговишког Тимока (слив Дунава), 15 км према југоистоку од општинског центра Књажевца с којим је повезано локалним слепим путем. Село је изграђено у ерозионом проширењу реке, где она прима две притоке -- Дејановачку и Причевску реку. Између њихових долина, око 500 м јужно од села, налази се брдо Црквиште (478 м н.в.). Током II светског рата западно од села, у суженом делу долине, била је експлоатисана полиметална руда (злато, сребро, олово и бакар). Г. је издужено дуж северне стране ерозионог проширења и друма. Под тим именом помиње се од 1560. Становништво је српско, стариначко или досељено из околних села. Ово је типична емиграциона средина и 2011. у селу су живела 22 становника.

Д. Р. Гатарић

Г. је познато по касноантичком утврђењу на доминантној стени под називом Град, која надвисује састав Алдиначке, Дејановачке и Причевачке реке. Утврђење је неправилне основе издужене у правцу север--југ, оквирних димензија 150 х 40 м, која прати конфигурацију платоа на врху узвишења. Бедеми су зидани од притесаног кречњака везаног кречним малтером, док им је језгро од трпанца -- ситног ломљеног камена и шљунка заливеног кречним малтером, а на неким местима су очувани до висине од 3 до 4 м. На северној и североисточној страни тврђаве бедем је удвојен, а спољни зид се спушта ка западу пратећи падину брда до подножја. Источна страна утврђења је заштићена једним зидом, јер је неприступачна због стрмог одсека стене са ове стране брда. На неким местима уз бедем су констатовани урушени остаци кула, док су у унутрашњости нађени делови керамичких посуда IV--VI в. н.е. и комади металне згуре, који указују на археометалуршке делатности у овом кастелу. У овом утврђењу је средином XIX в. ископана остава римског сребрног посуђа. На око 100 м источно од локалитета Град, на једном узвишењу је откривена мала једнобродна ранохришћанска црква, као и у долини Алдинске реке, јужно од римског кастела (Станаина црква). О археометалуршкој функцији утврђења у Г. сведоче трагови римског рударења и прераде руде, откривени око 2 км југоисточно од кастела, узводно уз Алдинску реку. На обали реке констатовани су поткопи, галерије и топионичарске пећи. С обзиром на геолошки састав тла, Римљани су у долини Алдинске реке, највероватније, експлоатисали злато и сребро. Утврђење у Г. било је један од археометалуршких пунктова у римској рудној области, која је обухватала Горњи Тимок, са центром у Тимакум Минусу (Timacum Minus), данашњој Равни код Књажевца. Слична касноантичка утврђења у долини Трговишког Тимока, повезана са археометалургијом, налазе се у Бараници, Штрпцу, Горњој Каменици, Кални и Ђуштици.

С. Петковић

ЛИТЕРАТУРА: С. Мачај, „Грађа за топографију округа Књажевачког (са картом)", ГСУД, 1866, 19, 2; P. Petrović, „Der römische Bergbau in Ravna. Einige archäologische Notizen", у: P. Petrović, S. Đurđekanović, B. Jovanović (ур.), Ancient Mining and Metallurgy in Southeast Europe, Bg--Bor 1990; P. Petrović, Inscriptions de la Mésie Supérieure, III/2, Timacum Minus et la Valléе du Timok, Bg 1995; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; S. Petković, „The Traces of Roman Metallurgy in Eastern Serbia", Journal of Mining and Metallurgy, B, 2009, 45, 2.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)