ГИЛЕЗАН, Силвиа

ГИЛЕЗАН, Силвиа (Ghilezan, Silvia), математичар, универзитетски професор (Зрењанин, 22. III 1959). Дипломирала математику на Природно-математичком факултету у Новом Саду 1981, док је на Mатематичком факултету у Београду 1988. магистрирала у области математичке логике. Докторску тезу о типовима са пресеком у ламбда рачуну и логици одбранила је 1993. на ПМФ у Новом Саду. Сарадник је Математичког института САНУ од 1994. Академску каријеру започела на Математичком факултету у Београду а наставила на Факултету техничких наука у Новом Саду, где је за редовног професора изабрана 2005. Била је гостујући предавач и држала предавања по позиву на универзитетима у Француској, Холандији, Канади, Италији, Швајцарској, САД и Португалији. Члан је програмских одбора конференција из области функционалног програмирања и ламбда рачуна (ICFP, TLCA) и стални је рецензент за међународне часописе и конференције. Посебно је посвећена раду са младим истраживачима и одржавању сарадње са нашим научницима који живе и раде у иностранству. Област њеног научног интересовања је математичка логика и теоријско рачунарство, у оквиру које се бави теоријом типова у ламбда рачуну, теоријом доказа, конструктивним интерпретацијама логике, применама ових теорија у програмским језицима и формализацијом природних језика. Извела је потпуну карактеризацију јаке нормализације у ламбда рачуну и сродним формалним системима. Доказала је да се оператори контроле у програмским језицима могу представити у класичној логици. У конкурентним комуникационим системима доказала је методама теорије типова да је могућа контрола безбедности рачунарске комуникације и приступа подацима. Урадила је формализацију простих времена у српском језику. Гост-уредник је издања „Intersection types and related systems", Fundamenta Informaticae, 2012, 121, 1--4. Аутор је поглавља о теорији доказа у монографији H. Barendregt, W. Dekkers, R. Statman, Lambda Calculus with Types (Cambridge 2013). Добитник је француског одликовања Витеза реда Академских палми (Chevalier de l'Ordre des Palmes Académiques) за изузетан допринос развоју научне сарадње између Француске и Србије.

ДЕЛА: „Conjugation in Serbo-Croatian", Linguistic Analysis, 1994, 24; „Strong normalization and typability with intersection types", Notre Dame Journal of Formal Logic, 1996, 37; и H. P. Barendregt, „Lambda terms for natural deduction, sequent calculus and cut elimination", Journal of Functional Programming, 2000, 10; и D. Dougherty, P. Lescanne, „Characterizing strong normalization in the Curien-Herbelin symmetric lambda calculus: extending the Coppo-Dezani heritage", Theoretical Computer Science, 2008, 398; и H. Herbelin, „An approach to call-by-name delimited continuations", PоPL 2008 -- ACM SIGPLAN -- SIGACT Symposium on Principles of Programming Languages, 2008, 43, 1; коаутор, „Security types for dynamic web data", Theoretical Computer Science, 2008, 402.

ЛИТЕРАТУРА: A. Schumann (ур.), Logic in Central and Eastern Europe, Lanham (Marylend) 2012.

А. Николић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)