ГОСТАНКА

ГОСТАНКА (Phlomis), род вишегодишњих зељастих биљака, полужбунова и жбунова из породице уснатица (Labiatae). Ризоми су снажни, неки пут на коренима кртоласта задебљања. Стабла су висока од 35 до 200 цм. Листови су наспрамни, наизменично распоређени на стаблу, код зељастих представника доњи листови у розети. Листови обично густобеличасто, жућкасто или сивкасто длакави, линеарни, ланцетасти, елиптични и стрцасти, дужине од 3 до 29 цм, са лисном дршком различите дужине. Цветови у пршљеновима са већим бројем цветова. Чашица са 5--10 нерава и пет зубаца. Круница је љубичаста, жута, ређе беличаста, двоусната, фино длакава; горња усна у облику шлема бочно спљоштена, доња трорежњевита. Род обухвата између 60 и 70 врста претежно распрострањених у Медитерану и предњој Азији. У Европи постоји око 15 врста, највише у Средоземљу. У Србији две врсте: кртоласта г. (Ph. tuberosa) је ретка и угрожена врста степских станишта Војводине и источне Србије и Ph. herba-venti subsp*. Pungens* која је ишчезла. У Црној Гори расте жбунаста г. (Ph. fruticosa), до 1,5 м висок жбун, крупних жутих цветова који настањује приморске камењаре и гариге. Представници рода Phlomis су веома декоративне биљке, код нас недовољно коришћене у хортикултури.

ЛИТЕРАТУРА: R. A. De Filipps, „Phlomis L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 3, Cambridge 1972; Н. Дилић, „Phlomis L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, VI, Бг 1974; М. Никетић, „Phlomis herba-venti subsp*. pungens*", у: В. Стевановић (ур.), Црвена књига флоре Србије 1, ишчезли и крајње угрожени таксони, Бг 1999.

В. Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)