ГРИГОРИЈЕ (Живковић)

ГРИГОРИЈЕ (Живковић), митрополит зворничко-тузлански (Меминска, Хрватска, 18. XII 1839 -- Меминска, 24. IV 1909). Световно име му је било Никола. После гимназије у Петрињи и Загребу завршио је богословију у Сремским Карловцима и радио као учитељ, а по рукоположењу 1861. као капелан у Црквеном Боку и Дубици, те професор-катихета у Раковцу код Беочина. У Бечу је код Ф. Миклошића положио испит за професора српског и немачког језика. Када је пензионисан и остао удовац (1893), замонашио се узевши очево име, постао патријаршијски протосинђел и управљао манастиром Гомирјем. Следеће године позван је у Босну где је постао члан конзисторије, архимандрит и 1897. хиротонисан за митрополита зворничко-тузланског. Учествовао је у доношењу уредбе о аутономној српској црквено-просветној управи у Босни и Херцеговини. Написао је уџбенике О вери, Историја хришћанске цркве (Бг 1878) и Литургика (Зг 1885), који су употребљавани у српским средњим школама под аустроугарском влашћу. Објавио је Збирку наредаба Митрополијске управе Српско-правосл. епархије Зворничко-тузланске: упућенијех Српско-православном епархијском свештенству и народу (Ср. Карловци 1900). Сахрањен је на дубовачком гробљу у Карловцу.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Живковић, „Григорије Живковић, српско православни митрополит зворничко-тузлански", БГл, 1909, 15; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)