ГРИВАЦ

ГРИВАЦ, село у Шумадији, у Гружи, на Качерској површи. Смештено је у долини реке Груже, северно од општинског средишта Кнић, с којим је повезано локалним путем дугим 13 км. Насеље је дисперзивног типа и највећи број кућа изграђен је источно од долине на површи високој 300--400 м. Центар села смештен је у долини Груже и има форму збијеног насеља. Г. је формиран у XVIII в. Староседеоци су досељени из Старог Влаха, Корита, Драгачева, Потарја, Сјенице, Ивањице и Пожеге. Депопулација је после II светског рата смањила број становника за три петине. Године 1948. било је 910 житеља, а 2011. 371 становник, од којих 98,9% Србa. У пољопривреди је радило 74,4% економски активног становништва. У селу сe налазе црква, четвороразредна основна школа и месна канцеларија.

Србољуб Ђ. Стаменковић

У Г. је током друге половине XX в. истраживано велико вишеслојно праисторијско налазиште. Локалитет се простире на више од 10 хектара, а до данас је истражено око 500 м^2^. Културни слој дебљине до 2 м формиран је током раног и позног неолита, а садржи остатке насеља старчевачке и винчанске културе. Старије насеље, у којем је нађено неколико укопаних стамбених објеката, формирано је, према C 14 датовању, крајем VII миленијума п.н.е. На основу карактеристика покретног материјала приписано је најстаријој, протостарчевачкој фази старчевачке културе. Три слабо очувана скелетна гроба вероватно потичу из истог периода. Највећи део покретних налаза представљају предмети за свакодневну употребу: керамичко посуђе, оруђе од камена, костију и јелењих рогова. Посуђе је најчешће лоптастог или полулоптастог облика, махом неукрашено. Издвајају се посуде мањих димензија, украшене белим или тамним сликањем, са једноставним мотивима (капљице, мреже, стилизоване гране маслине), карактеристичним за рани неолит. У слојевима тог насеља нађено је и неколико десетина култних предмета: антропоморфне и зооморфне фигурине, жртвеници и амулети у облику стилизоване главе бика. У млађем насељу, са неколико стамбених хоризоната, откривени су, осим укопаних, и остаци више од двадесет надземних кућа правоугаоног облика. За најстарију фазу винчанске културе (Винча А) повезују се, на основу типолошких карактеристика њиховог садржаја, два земуничка објекта. Откривени надземни стамбени објекти нису истовремени. Изграђени су и коришћени у различитим периодима (Винча Б--Д), а њихов покретни инвентар, као и садржај слојева који се везују за млађи неолит показују да је Г. био континуирано насељен током свих фаза винчанске културе.

Дубравка Николић

ЛИТЕРАТУРА: Б. Гавела, „Енеолитскo насељe у Гривцу", Старинар, 1958, 7--8; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; М. Bogdanović, Grivac, Settlements of Proto-Starčevo and Vinča culture, Kragujevac 2008.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)