ГРАЂЕВИНСКИ ЗАНАТИ

ГРАЂЕВИНСКИ ЗАНАТИ, делатности повезане са изградњом грађевинских објеката. У прошлости су се звали дунђери (тесар и зидар уједно) за куће и неимари градитељи цркава, манастира и утврђења, најпознатији међу њима је Раде Неимар (Боровић), рођен око 1335, чије је име уклесано у зид манастира Љубостиње. Средњовековна правила зидарског позива (статус неимара, њихове обавезе и привилегије) налазе се у Светостефанској, Дечанској и Арханђеловској хрисовуљи. После победе код данашње Анкаре над турском војском 1402, монголски кан Тамерлан је од заробљених Срба који су ратовали на страни Турака задржао 70 градитеља, који су стекли поверење и углед сазидавши у Монголији велик број дворова, храмова и мостова, а најбољи међу њима био је Рађен Беривојевић. Искусни рудари и неимари отишли су са Косова после пада под Турке и населили се на подручју Осат (западно од Дрине, од Бајине Баште до Љубовије, од реке Жепе до планине Јавор) са 48 села од којих је Црвице највеће и најпознатије. Од тада до почетка ХХ в. неимари из ових крајева градили су и обнављали објекте широм Србије. Ангажовале су их и босанске велможе за своје задужбине, цркве, манастире и тврђаве, аустроугарске власти за изградњу касарни и војних утврђења, те Турци за касарне и џамије. Осаћански неимари су награђивани имањима на којима су радили чланови њихових породица, селили су се градећи нове објекте и враћали се кућама по завршетку радова и грађевинске сезоне. То су први облици новог организовања живота познатог као печалба или печалбарење. Током XVII и XVIII в. осаћански мајстори су радили на обнављању градова Зворник, Сребреница, Тузла, Соко Град, Ђурђевац и др. Крајем XVIII в. Хаџи Рувим је обновио манастир Боговађу и за изградњу цркве тражио сарајевског мајстора Атанасија, пореклом из Осата. У исто време Михаило Петровић са својом групом обнављао је Кривају под Цером. На захтев Карађорђа да Осаћани дођу у Тополу одазвао се чувени мајстор Милутин Гођевац, који је постао нека врста државног мајстора. И касније, за време књаза Милоша, Гођевац је наставио с радом формирајући групе широм земље за обнову многих манастира и цркава, али и изградњу значајних објеката у новој престоници Крагујевцу. За неколико деценија чланови фамилије Гођевац оставили су на стотине објеката широм Србије. Почетком XIX в. истакли су се мајстори из Црвице Веселин и Василије Јовановић градећи у Крагујевцу многе зграде за државне намене и потребе књаза Милоша. Крајем XVIII и почетком XIX в. у Војводини расту градови и развијају се занати чије се умеће преносило са генерације на генерацију, углавном као породично занимање, када су немачким занатима сматрани зидарски, цигларски, столарски и браварски, а српским занатом лимарски. После Берлинског конгреса 1878. у Србији железница доноси нове захтеве у неимарству и у земљу стижу прве генерације домаћих школованих инжењера, а долазе и мајстори из Осата и радници из Црне Траве и Ниша. Цинцарске дружине су нов расадник грађевинских радника, Осаћани прихватају конкуренцију и новине у изградњи великих јавних објеката широм Србије. Познати осаћански мајстори овог времена су Панто Стојкановић, Милисав Јосиповић и Новак Милосављевић. У обнови после ратова 1912--1918. међу Осаћанима истакла су се браћа Павле и Неша Јевремовић из Црвице, који су обнављали цркве у Шапцу и Ваљеву, а Јаков, Андрија и Стеван Стојкановић градили су ваљевску фабрику „Вистад". Широм Дринске бановине Краљевине Југославије већину школа граде дружине Бошка Јосиповића, Радоја Недељковића и Радована Јовановића. Област око Црне Траве и Власотинца била је такође расадник зидара који су градили џамије и куће по околини, а после ослобођења од Турака кренули у печалбу широм земље до Београда и у Бугарску. У XIX и ХХ в. црнотравски мајстори -- зидари градили су значајне објекте у градовима, а радили су организовани у дружине чије су вође имале улогу предузимача. У ХIХ в. занатлије обављају каменорезачке, калдрмџијске и бунарџијске радове, печење креча, израду шиндре (кровни покривач од цепаних дашчица), прављење ћерпича и зидање ћерпичом (цигле од непечене глине) и користе старе технике грађења: сухозид (зидање без малтера), набој (зидање набијањем земље у дрвеној оплати) и бондрук (при подизању грађевина користи се дрвена конструкција са зидовима од блата и прућа или ћерпича).

У XX в. у грађењу учествују занатлије и радници старих и нових специјалности. Клесари или каменоресци обрађују камен у облике за уградњу у зидове, сводове, лукове, куполе и др. За овакву врсту рада потребно је умеће и познавање особина камена и алата којим се камен обрађује. Овај занат био је веома заступљен у време грађења манастира. Калдрмари каменим комадима поплочавају путеве и улице. Бунарџије ручно копају бунаре за пијаћу воду дубоке до више десетина метара и подзиђују их прстен по прстен каменом или опеком, или користе машине за копање и префабриковане прстенове за обзиђивање. Зидари изводе зидове, сводове и фабричке димњаке користећи опеку, камен или бетонске блокове које спајају малтером од смеша састојака које припремају за зидање или малтерисање. Тесари обрадом дрвета помоћу алата и машина праве дрвене елементе, било као делове конструкције (стубове, греде, решетке) било као помоћне или привремене конструкције (оплате, скеле и сл.). Армирачи секу челичне шипке на одређену дужину, савијају у пројектовани облик, везују у склопове и постављају у оплату елемента која ће бити испуњена бетоном. Утезачи утежу каблове у армиранобетонским конструкцијама на градилишту и префабрикацији. Утезачки радови обухватају кројење каблова састављених од жица или ужади од високовредног челика, постављање заштитних цеви за каблове, увлачење каблова и њихово укотвљавање котвама, затезање каблова хидрауличким пресама и убризгавање цементне суспензије у заштитне цеви. Код висећих кровова са преднапрезањем помоћу оптерећења утезачи кроје и постављају каблове у пројектовани положај без коришћења скеле, затим се на каблове слажу префабриковане армиранобетонске плоче, ставља оплата спојница између плоча одоздо, наноси привремено оптерећење и бетонирају спојнице, а по очвршћавању бетона у заштитне цеви каблова се убризгава цементна суспензија. Бетонирци према рецептури састављају смешу цемента, шљунка и воде, мешају до потребне хомогености ручно или мешалицом, уграђују у калупе (оплату), збијају и негују (одржавају влагу и температуру). Радници на изради префабрикованих конструкција у фабрикама бетона изливају армиранобетонске елементе (греде, стубови, зидна платна) за монтажу на градилишту. Монтери префабрикованих конструкција од армираног и преднапрегнутог бетона постављају елементе на пројектовано место и повезују их спојним средствима, бетонирањем или заливањем специјалном цементном мешавином. Бравари праве челичне конструкције у облику греда, стубова, решетки, плоча и других делова конструкција у браварским радионицама с алатом и машинама за сечење, моделирање и спајање елемената у веће склопове које монтирају на градилишту. Заваривачи аутогеним (помоћу ацетилена и кисеоника из боца) или електричним заваривањем остварују везе челичних елемената. Монтери челичних конструкција су радници који постављају елементе у пројектовани положај и повезују их у целину (кров, хала, мост). Изолатери су радници који постављају разне врсте изолација на путевима, мостовима и другим објектима ради заштите од влаге, буке, топлоте, агресивних средина и метеоролошких утицаја. Радници на покривању крова граде кровну конструкцију, покривају је црепом, лимом, теголом, салонитом, плексигласом, лексаном и др., а некада шиндром, сламом или шкриљцима. Лимари припремају лим и покривају кровове, праве од лима хоризонталне и вертикалне олуке на зградама, опшивке и др. Фасадери малтеришу спољне зидове зграде са обрадом у различитим техникама. Паркетари постављају паркете и подове од дасака. Керамичари облажу керамичким плочицама базене, подове, зидове. Терацери облажу зидове и подове смесом од комада мермера и других финих агрегата. Стаклоресци обрађују и постављају разне врсте стакала за врата, прозоре, стаклене зидове, куполе и др. Гипсари, молери и фарбари припремају и изводе радове на зидовима, плафонима и столарији. Грађевински столари израђују и постављају разне врсте прозора, врата, преграда и ламперија, а у новије време и ПВЦ столарију. Инсталатери, занатлије из других области, постављају инсталације у грађевинама (водовод и канализација, електроинсталације, грејање, климатизација, лифтовске, громобранске и противпожарне инсталације). Монтери грађевинских скела постављају скеле које служе као привремене носеће или помоћне конструкције у време грађења објекта, а уклањају се по завршетку радова. Скеле су од дрвета (обично их израђују тесари), гвоздених цеви или других материјала, а постављају се по одговарајућим правилима и прорачунима. Радници за рушење објеката служе се механичким алатом и експлозивом. Руковалац грађевинском механизацијом за хоризонтални транспорт (багери, булдозери, грејдери, финишери, утоваривачи) и вертикални транспорт (дизалице, кранови, аутодизалице). Асфалтери припремају материјал и постављају асфалтне облоге на путевима, улицама и тротоарима.

После II светског рата формирана су велика грађевинска предузећа која су у свом саставу имала све профиле радника за комплетну изградњу грађевинских објеката. Занатски радови су усавршавани, организовани су курсеви и школе, а радници су по нивоу знања разврставани у осам група, а званично у неквалификоване, полуквалификоване, квалификоване и висококвалификоване. Да би се развио такмичарски дух организована су надметања и додељиване титуле најбољег зидара, армирача, тесара или бетонирца.

ИЗВОР: Архива Института за испитивање материјала Србије.

ЛИТЕРАТУРА: „Класификација делатности", СЛ СФРЈ, 1990, 31; Ц. Стојаковић, Сто година цркве у Црвици и развој духовног живота у Осату, Бајина Башта 2009.

Б. Војиновић; С. Лазић Војиновић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)