ГАВРИЛОВИЋ, Велимир

ГАВРИЛОВИЋ, Велимир, архитекта (Сокобања, 7. IV 1892 -- Београд, 14. XI 1968). Дипломирао на Техничком факултету у Београду 1920. Његов опус припада међуратној епохи српског градитељства. Међу познатим делима у Београду истичу се његова породична кућа у Тополској 4 (1923--1924); кућа др Богдана Марковића у Крунској 58 (1926); кућа Мирка Врбице у Цара Душана 74 (1926); кућа трговца Светозара Симића у Тополској 6 (1926, 1932); вила Велимира и Душана Митровића у Крајишкој 2 (1927--1928). Г. је највише упамћен као аутор зграде Железничке станице у Скопљу (1937--1940, делимично срушене у земљотресу 1963, данас Музеј града Скопља), једног од ретких сачуваних сведочанстава старог Скопља. Његова стилска линија креће се од примене елемената традиционалне архитектуре и српско-византијског стила до модернизма. На здању у Скопљу вешто су комбиновани византијски елементи и модернистичка концепција фасада, пропорционисања и функционално-организационог устројства.

ЛИТЕРАТУРА: „Коначна верзија фасаде Скопске железничке станице", Политика, 19. I 1937; „Дечије летовалиште испод Малог Јастрепца", Политика, 31. I 1937.

М. Јанакова Грујић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)