ГОЛУБИЊЕ

ГОЛУБИЊЕ, село у подножју планине Мироч у Ђердапској клисури, уз десну обалу Дунава, 7 км низводно од ушћа Поречке реке. Крај села је магистрални пут Пожаревац--Кладово (54 км). Најближи град је општинско средиште Мајданпек удаљен 43 км. Године 1969/70 насеље је измештено 300 до 400 м узводније због формирања Ђердапског језера. У историјским изворима село се помиње од XVII в. Староседеоци су досељени крајем XVIII и почетком XIX в. из румунског Баната и околине Косовске Митровице. Током друге половине XX в. дошло је до депопулације. Године 1961. било је 2.073, а 2011. 736 становника, од којих су 88,2% били Срби. У пољопривреди је радило 22,7% активног становништва. Неаграрно становништво највећим бројем ради у Мајданпеку. Насеље је дисперзивног типа и заузима малу површину на планинској страни на 80 до 150 м н.в. Издвојене куће и салаши су до висина од 480 м. У селу су четвороразредна основна школа, дом културе, амбуланта и месна канцеларија.

С. Ђ. Стаменковић

У селу је већ крајем XIX и у првој половини XX в. регистрован већи број римских опека са натписом Dierna или DRP Dierna. Археолошка истраживања, спроведена 1968. и 1969. у Малом Г., показала су да се ту налазио римски кастел с угаоним кулама кружне основе. Детаљно испитана северозападна кула изграђена је од притесаног камена са малтером и поплочана је опеком. На источном бедему кастела, а управно постављен на њега, налазио се зид неке веће грађевине, сазидане у рановизантијском периоду, када је кастел обновљен. С унутрашње стране тог зида добро су сачуване степенице, начињене од камених блокова. Узводно и низводно од кастела налазила се по једна осматрачница квадратне основе. Сва три објекта била су део одбрамбеног система на римском лимесу у Ђердапу.

И. Поповић

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Поповић, „Мало и Велико Голубиње, римско-византијско налазиште", Старинар, н.с., 1982/83, 1984, 33--34; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)