ГЕСТАПО

ГЕСТАПО (Geheime Staatspolizei), тајна државна полиција нацистичке Немачке. Kao један од најјачих ослонаца нацистичког режима oсновао га је Херман Геринг априла 1933. у Пруској. Од 1936, када су му дата овлашћења да може да има и извршну власт (право хапшења) и делује без судског надзора, на његовом челу налазио се Хајнрих Химлер. Оснивањем Главне управе сигурности Рајха (RSHA) 1939, у којој су обједињене све полицијске и обавештајне службе, Г. је постао IV управа те организације. На чело RSHA постављен је Рајнхард Хајдрих, а за шефа Г. Хајнрих Милер. Г. је имао задатак да хапси и уништава све политичке противнике нацизма, како у Немачкој тако и у окупираним земљама у II светском рату. Рад му се заснивао на тоталној шпијунажи, доушништву, терору, стварању концентрационих логора и логора смрти. У Србији је Г., поред других обавештајно-полицијских органа, образован одмах по окупацији земље. Деловао је у оквиру Оперативне групе полиције и службе безбедности (EG Sipo и SD) за Југославију и Оперативне команде полиције и службе безбедности за Србију. Те су установе биле смештене у Београду и постојале до октобра 1941, када су спојене у једну, под називом Заповедник полиције безбедности и службе безбедности -- Гестапо, који је од тада деловао све време окупације. За шефа Оперативне групе постављен је Ханс Хелм, а за шефа Оперативне команде Карл Краус. Почетком 1942. заменили су их Аугуст Мајзнер и Емануел Шефер, када наступа и посебан период у раду Г. По унапред припремљеном списку из тзв. Књиге потерница, у којој се нашло преко четири хиљаде личности, започело је хапшење противника Рајха. Г. је током окупације непосредно надзирао целокупан домаћи управно-полицијски апарат, а од 1942. до краја 1943. имао и контролу над српском полицијом. У раду су доминирала масовна хапшења, ислеђивања, мучења и стрељања, превентивна хапшења противника Рајха (комуниста, Јевреја и др.), сузбијање покрета отпора (партизана, четника) итд. Као помоћни орган у Србији је од средине 1942. до априла 1943. деловао и „Српски Гестапо" на челу са Страхињом Јанићем. Заједно са осталим нацистичким организацијама, Г. је укинут 1945. а његови руководиоци на Нирнбершком процесу осуђени су за преступе против мира и човечности.

ИЗВОР: АС.

ЛИТЕРАТУРА: Немачка обавештајна служба, IV, Бг 1959; Б. Божовић, Нацистичка обавештајна служба, Бг 1963; Ј. Delarue, Хисторија Гестапоа, Зг 1966; Большая советская энциклопедия, 6, Москва 1971; А. Brissaud, Ž. Mabire, Ноћ и Магла, 1, Зг 1977; С. Одић, С. Комарица, Ноћ и Магла, 2, Гестапо у Југославији, Зг 1977; М. Кресо, Њемачка окупациона управа у Београду 1941--1944, Бг 1979; М. Борковић, Контрареволуција у Србији. Квислиншка управа 1941--1944, 2, Бг 1979; Б. Божовић, Београд под комесарском управом 1941, Бг 1998; Специјална полиција у Београду 1941--1944, Бг 2003; Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије. Оружане снаге српске владе 1941--1945, Бг 2011.

Н. Милићевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)