ГЛИШИЋ, Милош Л.

ГЛИШИЋ, Милош Л., трговац, политичар, народни посланик (Ваљево, око 1836 – Београд, 27. VI 1907). Потиче из имућне трговачке породице. За народног посланика први пут је изабран 1874. У више мандата биран је за народног посланика, после оснивања Напредне странке биран је као њен члан. У скупштини је био активан и борбен, 1875. био је један од предлагача измене Устава. За председника Ваљевске општине изабран је 1875. и исте године смењен, али је ову функцију обављао у више наврата. У Нишу је 1880. с кнезом Миланом разговарао о председнику владе Јовану Ристићу и његовом смењивању. Краће време био је потпредседник Скупштине Краљевине Србије (1884). Био је члан Уставотворног одбора 1888. Имао је радикалне предлоге у односу на цркву: сматрао је да треба укинути три епископије и оставити једну митрополију. Залагао се да се манастирска добра узму у народну својину, манастири преобрате у цркве, а само шест манастира буде у функцији. Био је против железничке конвенције и железнице уопште, сматрајући да железница значи економско банкротство и политичко ропство. Био је прави народни трибун свог краја. Одликован је Таковским крстом 1882.

ИЗВОР: Шематизам Србије, 1881–1885.

ЛИТЕРАТУРА: З. Ранковић, Биографски лексикон Ваљевског краја, I/4, Ва 1997; В. Б. Савић, Милован Ђ. Глишић, Споменица о 150-годишњици рођења, Ва 1997.

Александра Новаков

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)