ГОМИРАЦ, Вајан

ГОМИРАЦ, Вајан, педагог (Јаково, Срем, 14. II 1896 -- Београд, 21. XI 1963). Школовао се у родном месту и Сремским Карловцима, а студирао на Филозофско-педагошкој групи Београдског универзитета 1920--1924. Радио у Вишој трговачкој и Државној женској учитељској школи у Новом Саду до 1941. У то време био је веома активан у Матици српској (члан Књижевног и Управног одбора), а сарађивао је у Летопису Матице српске и Универзитетском веснику (Београд). Заједно с Павлом Љотићем уређивао је Просветни преглед, гласник за школу и друштво. Председавао комисијом за полагање учитељских испита у Дунавској бановини. Године 1941. је постављен за професора педагогије у Мушкој учитељској школи у Београду. Најзначајнији период професионалне каријере Г. одвијао се од 1948, када прелази на Филозофски факултет у Београду за предавача Опште педагогије при Педагошком семинару, чиме наставља дело својих професора Милана Шевића и Вићентија Ракића. Упоредо је предавао педагогију и на Природно-математичком и Филолошком факултету у Београду. У научном погледу његов најзначајнији рад је уџбеник Основи педагогије 1 (Бг 1956) који је написао у сарадњи с Миланом Јањушевићем.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Продановић, „Ликови: Вајан Ј. Гомирац", у: Седамдесет и пет година Катедре за педагогију у Београду, Бг 1967; Н. Трнавац, Лексикон историје педагогије српског народа, Бг 2012.

Н. Трнавац

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)