ГОБЕЦКИ, Јелисавета Бети

ГОБЕЦКИ, Јелисавета Бети, сликар-костимограф (Осијек, 13. Х 1927 -- Београд, 29. VI 2001). Академију примењених уметности, одсек костимографија, завршила у Београду 1956, у класи Павла Васића. Већ 1947. као студент сарађује са Лесковачким позориштем (Таленти и обожаваоци). Након дипломирања ангажована је у Мостарском позоришту (Покојник, 1962), Атељеу 212 и Савременом позоришту у Београду. Током 60-их година почиње да ради као костимограф у познатим филмовима југословенске, ране српске и стране филмске продукције. У низу филмова који су постали незаобилазан културолошки и визуелни феномен свога доба, остварила је прве професионалне кораке (Избирачица, 1961; Шеки, снима се, 1962; Мушкарци, 1963; Грађанин покорни, 1964; Проверено мина нема, 1965; Сарајевски атентат, 1969). Осим позоришним, филмским и историјским костимом, бавила се сликарством и креирањем модерног костима, те приређивала ревијалне програме и спектакле (Летња позорница, Дом омладине, Ташмајдан). Од 1958. стално је запослена као сликар-костимограф на београдској телевизији за коју је везала цео свој радни век до пензионисања 1993. Професионална каријера Г. текла је паралелно са развојем телевизије, од њеног оснивања 1958. и првих програма уживо до почетка 90-их година када су се друштвено-политичке околности драматично измениле. Током свог тридесетпетогодишњег рада реализовала је више од две хиљаде емисија различитог жанра (ТВ филмови, комедије, драме, спотови, музичке емисије, документарне, крими, породичне и дечје емисије, серије емисија уживо). Сматрала је да је улога костимографа да осети мизансцен, а да у споју покрета и карактера извођача и угла светлости и камере нађе најпогодније решење за боју, валер и текстуру изабраног материјала. Нарочито је волела рад на дечјем програму (Јежева кућица, 1958). При осмишљавању визуелног израза ТВ серијала сарађивала је са С. Мрмком, Р. Л. Ђукићем, Д. Ћорковићем, Н. Новаком, С. Павићем и Г. Михићем. Током 60-их ангажована је на серијалима Шест свечаних позивница (1963--1964), Огледало грађанина покорног (1964), У једном граду ко зна ком (1964), Лицем у наличје (1965), Летови који се памте (1967), Круг двојком (1967) и ТВ буквар (1968--1969). Током 70-их ради на низу домаћих нових серија које су постале култне (Љубав на сеоски начин, 1970; Цео живот за годину дана, 1971; Камионџије, 1973; Позориште у кући, 1972--1975, 1980--1981, 1984; Више од игре, 1977). Са несмањеном енергијом ради и током 80-их (Приче из радионице, 1982; Приче преко пуне линије, 1982; Смехотворци, 1989), а њено последње костимографско остварење за ТВ Београд је серијал У име закона (1991). За успелу ТВ костимографију награђивана је 1958, 1959, 1961. и 1979, добитница је годишње награде УЛУПУДС-а 1973, Ордена са сребрним венцем 1976, као и плакете ТВ Београд 1978.

ЛИТЕРАТУРА: В. Милеуснић (ур.), Фонд поклона редакције за историографију ТВБ--РТС, Бг 2005; Н. Церовић, Сценографија и костимографија у програмима Телевизије Београд, Бг 2008.

Д. Милашиновић Марић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)